Просветни гласник

59 4 ЗЛВЕШТАЊЕ ОСТОЈЕ ВУКАШИНОВИ1чА

За овај одбор ја сад одређујем : Г. Г. Аћима Пивљаковића, директора гимназије, Милоша Јеремића судију окр. суда, Мић Радудовића свештеника овд. Милана Станића и Сретена Јевтовића, трговце из Ужида. Кад који од одборника умре или се одсели, друга четворица бирају себи друга за одбор. За установљење овога Фонда осгављам, као што напред рекох. но преудаји моје жене Перке моје непокретно имање у овом завештању означено, тако да се моје имање не може ни продати ни задужити већ да остане с колена на колено, а приход да се употребљава за цељ коју одређујем. Одбор у договору са г. Министром нросвете, ако се нађе за потребно, од дућана или на плацу кућњем може правити меану или каку другу зграду што већи приход доноси. Но свагда на тој згради стајаће име и презиме моје и на коју је цељ одређено. Одбор сам ће по својој увиђавности правити правила и одређивати која ће се деца и за које време издржавати и васпитавати као и начин о томе, и како он нареди онако и нека буде. Све њег ове — одборске — радње сматраће се з законске, осим кад би он што учинио мимоовог мог уређења, што би по законима земаљским сматрало се казнимо. Сваке године одбор ће радњу своју предавати вности и подносити г. Министру просвете извештај ј, својој радњи. | Овако наређење чиним што немам законих насљедника, а брата мог Мијаила који је стања доброг, а и он нема деце, лишавам из наслеђа. А синовци моји, синови пок. Веселина, нек се задовоље са сумом коју овде наређујем да се изда, јер ја ни с ким нисам био ни загругар ни ортак. е; Но пошто ја имам жену, ако би она пре или после смрти моје но у законом року родила дете, то ће онда моје дете на равне части поделити сву има- ј овину — покретну — коју Јелисију остављам и оно ће се сматрати као Јелесијев задругар, о коме ће Једесије са његовом матером бригу водити, и бринути се о његовом васпитању, а што се тиче наредбе о непокретном имању и установлењу Фонда остаје онако како овде наредих. Према овој мојој наредби нико се нема права мешати и забрањујем сваки попис имања мог. Све земаљске судове — ако до спора дође молим да ову моју вољу за снажну огласе. Одбору стављам за најсветију дужност да нигде и ништа друго пред очима нема, него цељ која ми је била кад овако наредих.

Завештање ово прочитано мијеодписца и ово је посљедња моја воља коју подписујем и печат свој стављам. 18 Маја 1879 год. У Ужицу. Остоја Вукашиновић (М. П.) трговац, својеручно У кући Остојиној у једанајест сати пре подне. Сведоци: Милош М. Јеремик (М. П.) судија окр. суда,, (М. П .)Срет. Б. Јевтовић трговац Мил. Ф. Станић с. р. трговац. Писао ово завештање Дамљан Котлајић, писар судски. Да је овај препис своме оргиналу веран, — од стране суда окр. ужичког тврди №13790 24 окт. 1880 год. Ужице. За нзспорна дела суднја, Вел. Т ЗКивковић.

Госаодину министру аросвете и црквених иослова Покојни Осго/а Вук&шиновиК, бив. трговнц аз Ужица, умр'о је у 1879 год. без насдедника, а после смрти своје оставио је писмен тестаменат, с којим је учинио расноред са целим својим имањем, који се тестаменат под шиље у верном препису г. Министру на употребу. Даље, ношто је тестаменат отворен и саопштен свима тичућим се лицима, одбору добротворног завода на коју је цељ покојник и оставио нешто од свога имања, и удови покојниковој Перки, — Перка је казала да је остала трудна, што је се и обистинило после три месеца, јер је родила мушко дете имено Сретен. Ношто је пописано имање покојниково и маса на суду образовата, и ако према тестаменату и вољи покојника легатори то дозволили нису, изнедо је цело стање масе ово као и готов новац што се је нашао укупно на 69.004 динара и 28 пара. И ово је имање по жељи покојника решењем старатељског судије од 17 Септембра 1879 год. № 10.252, као пописато до зрелости наследника Сретена, који би имао по тестаменту са легатором Јелисијем Гордићем саста-