Просветни гласник

658

РЕФорме средње -школске настлвЕ у француској

ће се готово само класмчка настава неговати , и реалке, где ће се учити пре свега пракгична знања, науке и живи језици, а узгред и негато мало латински. Таква је, у крупним потезима, ова врло доследна система, која је толико огледана у толиких народа у Јеврони ; превиђати њену важност и њене ресултате с гледишта више литерарне научености, било би управо смешно и детињски. У осталом, овде би се могло приметити доста, а по најпре ово : У самој Немачкој има повише врло стручних и позваних људи који ударају на те две врсте научних завода и њихове су критике тако силне да ће лако доћи до тога да то све падне. Отара привилегија, по којој су само гимназије спремале младаће за универеигет, ишчезава поступно све више, а реалке задобијају сваким даном све више земљишта и најносле ће морати победити. Овај данашњи положај изазивље једнако чаркање међу наставницима у њиховим извештајима, а у штудијама је опасна забуна настала. Искуством је доказано да ово двојство у средње-школској насгави иде више на то да разруши хармонију међу штудијама но да у наставу унесе разносгручност и разноликост. После, ове две врсге школа ништа друго не чине но само се такмичу. Овом деобом на две врсте школа одводе се и младићи на различне каријере у које улазе пре него што и сами заају на која позив треба да се одлуче, те с тога и једни и други временом се почну тужити и жалити, како су се иреварили у избору; на тај начин губи се и многа скага која би била од користи земљи и општој просвети. Најпосле, да споменемо овде још и то, како је у Децембру прошле године у Аустрији био опгати скуп инжењера, на коме се велика већина изјаснила, да се у Аустрији заведу неке средње школе, неке посреднице између гимназија и реалака, којима би насгавни план био јако налик на наставни план који је усвојен за Француске средње школе (колеже). Нама се чини, вели ДрајФус - Вризак, да је питање рђаво постављено. Бреал као да хоће да се од лицеја начине припремне школе за потоње ученике университетске и друге велике школе др-

жавне. Али онда би требало завести много више гакола за стручну наставу, требало би све Францускн колеже претнориги у реалке и задржати само неколико виших средњих завода у Паризу и још неким великим варошима Француским. Но како да се забрани приступ толикој гомили младића, који не би хтели да се уче на университету? У земљи равнопракности, као гато је Француска, није могуће никако то остварити. Штета јесте, али гато не може бити, не може, и настава се у јавним школама мора кројити према средњој способности ученичкој и ту се морају да жртвују велики дарови и одличне способности. Па онда, да ли је добро да се заводи такво васпитање које би одговарало класичким гаколама а било у еуиротности с реалним заводима ? Истина је, да има умова скромнијих а и амбициознијих, да има младића идеалнијих а и таквих који више гледе на оно од чега ће имати користи; истина је и то, да у друштву треба, да има разних сталежа и људи од сваке руке занимања, и истина је и то, да није добро све мозгове стрпати у један ћуп. Разумети се може и то, да у Једних ваља више развијати занатске склоноети, а у других јаче подстицати више умне енособности; да овима ваља давати више литерарну и теоретичнију паставу, а онима више оно што је практично и из области природних и математичних наука, како би се образовали људи од индустрије и заната и људи од науке и државници. Али је ли то тако преко потребно, да се ти потоњи државници и ти потоњи научњаци уче да мисле и да пишу само на грчком и латинском језику. а да су назаднији и од последњег занатлије у најобичнијим знањима ? Па онда, треба ли да трговци, индуетријалци, архитекте итд. ие знају баш ништа од вишег књижевног образовања, и није ли боље да се васпитавају ева заједно и да им се, угледајући се на природу, развијају и чула и памћење и моћ уобразиља и моћ размишљавања и укус њихов; јер оно гато оскудева данагањем образовању гаколеком не произлази само отуда што је рђава настава у вишим разредима средњих школа, него још више отуда што се не учи доста у нижим, оеновним и средњим (граматичким) разредима гимназијским.