Просветни гласник

660

најновша историја с р ба од 1 804 — 1 868

даша оде у Београд, а Јаничарст, ио што су остали без старешине, морали су изаћи из београдског пашалука. Народ се умирио и почео радити земљу и трговати. Опахије су се повратиле на своја добра и почеле из нова купити десетак. Народ је живео мирно и без насиља. После кратког времена Бећир-паша буде постављен у Боену, а на његово меето дође ХаџиМустаФа пагаа. Он је Орбима био још бољи него и Бећир-паша. Србе је пазио тако, да су га они прозвали „српска мајка". Батп у ово време био се одметнуо од цара Пазван-Оглу, или Пазвапџија, у Видину. Он је око себе прикупио до 10.000 крџалија. (Ерџалије су војници, које су Турци у време рата узимали за повац у војску, а кад рат престане, пуштали су их да иду куд знаду. Они су ишли у војску код онога, ко им плати; за то су дошли и код Пазванџије кад им је он платио). Са тим крџалијама он је нападао на села, вароши и градове око Видина, и свакад им је говорио: „Ваша добит, — моја слава". И одиста ПазванОглу је побећивао царску војску и отимао градове. Кад из београдског пашалука буду ггрогнати Јаничари, они се стану скупљати око царевог одметника Пазван-Огла, те он постане још силнији и страшнији. Може бити по наговору Јаничара Пазванџија почне нападати и на Србију, отие Кладово , и упути се даље у Србију. Хаџи-Муста®а београдски паша скупи војеку, а позове и Србе против Пазван-Огла, и они то једва дочекају. Њих је нредводио Станко Арамбашић из села Колара округа смедеревеког. Станко је био вешт у ратовању. Срби и Турци заједно победе Пазванџију и он се морао вратити натраг Видину. Али Пазван-Оглу био је још врло силан, и око њега се скупљало све више и више Јаничара. То је наморало цара, да се помири са Пазванџијом, а да би још од њега одвојио Јаничаре, он изда ®ерман, да се Јаничари могу повратити у Србију. У Ферману је стајало : „Муфтија је нашао да ј е по корану право, и султан је пристао, да се Јаничари могу вратити у Србију". Јаничари се повратпше у Србију али су у почетку живели мирно и нису тражили, да им ее повраге имања. Није дуго потрајало, а Јани^ари отпочну етари занат, да

отимају и убијају. У Шаццу се био осилио Јаничар Бего-Новљанин. Он заиска од Ранка Дазаревића, који је био из села Свилеуве, и ко.ји је био главни кнез у своме крају, да му да уз порез 200 гроша више, него што је требало, али му он не даде. Бего уграби згодну прилику кад је Ганко дошао у Шабац и убије га. Хаџи Мустат>а потпл>е људе, да ухвате Г>ега, али оп побеже у Босну. Сви се Јаничари ражл.уте, што паша брани хришћа,не, и не да им да чине паеиља, па су само чекали прилику да се освете папш. У то време Пазван -Оглу опет поче нападати на београдеки пашалук. Кажу, да су га на то наговорили Јаничари, да би се осветили МуетаФи паши. МустаФа паша скупи опет војску од Срба и Турака и преда је своме сину Дервиш бегу, да иде на Пазван-Огла. Јаничари су то и чекали. Они се скупе у гомилу и опколе пашу у граду. Паша јави сину, да похита с војеком и да га избави, али Јаничари продру у град, ухвате пашу и наморају га да напише сину пиемо да Србе распусти, а с Турцима да иде Нишу, ако жели, да му отац оетане жив. Дервиш-бег учини како му је отац писао, али силни Јаничари удаве ХаџиМустаФу, а у Цариград Јаве, да су га убили за то, што је волео више Ђауре него Турке, и замоле да им пошљу новог пашу. Пошљу им Асанагу, али га они нису више слушали. Четири јаничара: Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусу® и Фочић-Мехмед-Ага, који су били најеилнији нрогласе се за старепшне и назову се дахије. Они поделе влает и стану сами управљати пашалуком, како су они хтели. По варопшма посгаве сгарешине и назову их кабадахије, а по селима субаше. Прикупе око себе за новце нову војску, и почну правити разна насиља. Отимали су, грабили, убијали и радили што им је год воља. Никога нису штедели, само да дограбе што више новаца и имања, па ни саме Турке. Спахијама су отимали имања и ко им се год противио или су га убијали или нрогонили. Спахије се, са још неким Турцима побуне против наеилника, али их дахије победе те многи изгину а многи лобегну. Спахије се потуже у Дариград против зулума, а наговоре, и Србе да се жале цару. Срби се скупе у једап