Просветни гласник

84

срба 180 4 —186 8

60 1

манастир и нанигау тужбу у којој еу каззли како ии дахије отегае све, како им ерамоте цркве, попове, жене и све што им је свето и драго. На послетку казали су и ово : „ако си ти јога наш цар, то до1)И и избави нас од глобаџија, а ако не Кеш онда нам кажи, па да бежимо у гору или да скачемо у воду". На ову жалбу цар је јакио дахијама, да не чине више зло, јер ће он послати па и.их војску, али не од Турака већ од другог народа, који их неће жалити. Дахије стану премишљати, каква ће то бити војска, коју цар мисли на њих нослати, и рекну, да то неће бити нико други већ раја, која је ратовала на Пазван-Огла. Да би се осигурали од раје, они се договоре да исеку све најглавније људе у народу. У песми се то пева овако : »Кад се шћаше по земљи Србији, »По Србији земљи да преврнс »И да друга настане судија, »Ту кнезови нису ради кавзи »Нит су ради изелице Турци« и т. д. (песму ваља исиричати све донде, докле дахије не почну остваривати свој план). И одиста у месецу Фебруару год. 1804, отпочну дахије да секу главне људе по народу. Одмах у почетку тог несрећног посла виделе су дахије, да се иснунило оно, што им је казао стари Фоча, да ће једног кнеза ногубити а два ће утећи. Они су убили Алексу Ненадовића, Бирчанина Илију Хаџи Ђера и Хаџи РуФима и још пеколико кнезова, али су остали кнезови утекли у гору, да замене свој живот. Уз њих је пристао и народ, и тако се отпочело ратовање нротив силеџија дахија. 2. Ратовање против дахија Кад су дахије почеле да ееку кнезове и друге главниЈе људе, одмах су почели бегати у гору сви, којима живот није био сигуран. Оваки је побегао у планину, само да замени свој живот, да не гине забадава, већ да ее освети Турцима зулумћарима. Срби су устали на дахије на три краја. У Шумадији* састало се доета људи у Орагаачкој планини, да изаберу старешину, који ће их нредводити у рату Неки су хтели хајдука Станоја И:) Земљоппса треба деца да :шаду које јс Шумадија.

Главаша, али он се није хтео примчти. Они изаберу за старегаину Ђорђа Петровића Црног или Кара-Ђорђа* из села Тополе. Уз њега нристане војвода Јанко Катић из села Рогаче и Васо Чарапић из Велог Потока испод Авале. Преко Колубаре предводио је народ брат Алексе Ненадовића Јаков Ненадовић, а одмах је с њим приетао Дука Дазаревић из села Овилеуве окр. шабачког. Преко Мораве подигао је народ Миленко Отојковић из еела Кличевца и Петар Тодоровић Добрњац из села Добрње. Одмах су почели из села и вароши прогонити Турке. Палили су им куће које су субаше но селима биле нанравиле и које еу се звале ханови. К њима се придруже хајдуци, којих је било доста по планинама, а најзнатнији су били Отаноје Главаш и Хајдук Вељко. Одмах су прикупљали све вигае и вигае војске и протерали су Турке не еамо из села него и из варогаица. Дахије еу виделе да су погрегаиле и да ће их скупо стати крв оних Срба, гато су их погубили и да није лако кад устане „кука и мотика". Они нонуде Србе да се помире, али Срби не хтвгае на то пристати; већ почеше све више скупљати војске, а помагали су им и Турци који су мрзели дахије. У том се јави Гушанац Алија еа 1000 крџалија и понуди се да служи за паре или код Срба или код Турака. Орби га не хтеше примити, већ га узегае дахије и пустише га те се настани на Врачару пред Веоградом. Дахије још једном понуде Србе да се помире. Срби еу тражили: да дахије иду из Србије ; да у Веограду буде иаша и да дође царска војска ; да цар да Ферман, да Србима прашта устанак; да се установе добри "судови по нахијама; да Срби могу онрављати цркве и манастире и да им се Турци не мегаају ни у што; и да Срби изберу једног главног кнеза, и у свакој нахији по једног кнеза, а да све ово гато траже потврди цар. Дахије нису могле пристати на оно, гато Срби траже. Срби погаљу молбу у Цариград, а са дахијама наставе ратовање. Са једном војском из [Цумадије Кара-Ђорђе, са Катићем и Чарапићем пође на Веоград, Миленко Отојковић опееде с војском Пожаревац, а Јаков Неиадовић освоји Ваљево Деци треба да је позната кратка биограФија КараЂорђа .