Просветни гласник

662

НЛЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА од 180 4—1868

и оде на Шабац. Некакав кабадахија Ножина био је отишао у Босну, па кад је чуо, да еу Срби устали на оружје, оп скуни по Боени војске и по1)е Шапцу. Али му је ваљало пре тога отети манастир Чокешину, где је био хајдук Ћурчија са 200 другова. .Јаков остави војеку код Шапца, а узе нешто мало људи, да помогне Ђурчији. Ту се њих два сваде, што Ћурчија није хтео да брани манастир већ је хтео да иде у шуму, па да се бије Јаков оетане код мааастира и бој се отпоче. Тукли су се од јутра до мрака, нико није одступао. Србима нестане барута, а Турци нанале. Срба изгине млого, али је и Турака тако млого нало, да Ножина' није смео ни маћи напрод. Ево како се у песми пева бој на Чокешини : (Ваља иоказати или целу песму или поједине одељке, којима је опеван сам бој). Баш тада Јаков је купио један топ у Аустрији, и још он није био ни дошао Шапцу, а Турци понуде сину Алексе Ненадовик проти Матији, да их Срби не нападају, а они се обећају да неће излазити никуд из града и вароши, и Јаков приетане на то. За тим Јаков и Кара-Ђорђе оставе нод Београдом Катића и друге војводе, а они са нешто војске отиду на Пожаревац у помоћ Миленку. Турци се одмах нредаду, и Кара-Ђорђе добије ту коња и оружје. Одатле се крену Смедереву, али се Турци и тамо предаду и обећају се, да неће никуд излазити из града. За тим се све војводе искупе испод Београда и ту се утврде. У то време заповеђено је Бећир-паши да дође у помоћ Србима, и он до!>е са 3000 војника и утабори ее покрај Срба на Врачару. То јако препадне дахије. Осем тога Гушанац-Алија почне уговарати да пређе на етрану Бећир-паше. Дахије се још већма препадну. Једне ноћи седну у чамац и низ Дупав побегву у Адакале. Паша заповеди старешини Адакала да изда дахије и он пусти Миленка Стојковића еа момцима те их похвата, осече им главе и пошље у Београд. Срби су још раније били послали Петра Чардаклију, проту Матију Ненадовића и Јована Протића руском цару, да га моле за помоћ. Руси су одговорили, да Срби траже оно што желе у Цариграду, а они ће тамо помоћи да то добију.

Сад Срби уговоре са Бећир-пашом овако: да КараЂорђе буде главни старегаина ; да у нахијама буду кнезови и ови да купе данак,; да Турци не могу живети по селима и да Срби плаћају нола милијуна грогаа данка. Ово ее погаље у Цариград. да цар одобри. Бећпр објави, да је сад све свршено и да Срби могу ићи кућама. Срби се не хтеше разићи, док не доће одгочор из Цариграда. Бећир се посвађа са крџалијаиа, па оде у Босеу, а Срби осгану под Београдом. У нролеће године 1805. Срби на ново напишу молбу , у којој су тражили оно гато желе, а да би им ее молба што пре испунила похитају, да отерају Турке из Карановца и Ужица. У Карановцу се Турци предадоше, и одогае у Нови Пазар. Ужице освоји .Јаков Ненадовић и задоби 80 коња и 50 000 гроша, а Турци обећа не, да неће излазитн никуд из града и варогаи и тако је готово Србија била чиста од Турака. Међу тим у Цариграду ниеу уважили српске молбе, него еу јога уанеили срнске посланике, а заповедили Афис пагаи из Нигаа да разоружа рају. Стеван Жизковић извара Турке, те га пусте и он јави војводама, да ће Афис папга ударити. Срби ее епреме за одбрану. Причају, да ,је Афие паша био снремио мале бритвице , да разда раји место оружја, али га је то сгеупо стало. Срби га дочекају изме1)у Ћуприје и Параћина код села Пванковца. Прво је се потукао са Миленком и Добрњцем и узео им један гаанац, али је изгубио млого војника. Други гаанац нападао је вигае пута али узалуд, а војске је бивало св 1 мање. Неко му јави да на њега иде Кара-Ђорђе са великом војском, а он побегне у Параћид. И доиста ту стигне Кара-Ђорђе с војском и поручи Афиеу. да изађе у пол.е, да поделе мегдан, а да не нале куће еиротињске али он нобегне у Нига и ту од стида, што га је победила раја, коју је погаа,о да разоружа, на скоро умре. Од сад престаје рат Срба еа цареким одметницима и срнским зулумћарима, а насгаје рат са царем и његовом војском. Ратовање 1806. и 1807. године Јога при крају године 1805. Срби еу покварили пријатељетво са Турцима, који су остали да