Просветни гласник

НДЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА од 1804—1868

663

живе по градовима. У Омедереву најпре је отпочета борба. Ђуша Вулићевић кнез смедеревски иочео је ио мало задиркивати Турке. Један пут приђе ближе граду, куд Срби нису смели прилазити. Стражар турски повиче : „натраг", а кад Ђуша не хте, он онали из пушке и убије га. Турци излете из града, опљачкају варош, а многе Орбе побију. На глас о томе похита Кара-Ђорће у Смедерево и отме га од Турака. У Ужицу, Шапцу и Београду почну Турци такође нападати на Србе. У то већ у пролеће год. 1806. цар заповеди, да из Босне удари с великом војском Бећир паша, а од Ниша Ибрахим паша, и да разоружају и умире рају. Срби сазову у Смедереву скупштину и реше: да због рата не плаћају Турцима данак ; да и Орби и Турци плаћају данак Србима ; да скуне 40 000 војника и да над том војском заповеда Кара-Ђорђе по својој вољи ; да се бегање од војске казни смрћу и да се војсци даје хране. После овога српска се војска распореди, да се брани од Турака. Миленко је бранио предео поред Дунава. Добрњац је отпшао пред Ибрахим пашу и угаанчио се у Делиграду. Кара-Ђорђе, Катић и Чарапић опсели су Београд. Јаков, Л.ука, и друге мање војводе бранили су се од Турака, који су долазили из Босне. Прво су почели нападати Бошњаци и то најпре у четама. Али су Срби побе1>ивали те чете. Тако на прилику Отојан Чупић „змај од Ноћаја" , потукао је на салашком пољу Мехмед капетана, који је био поробио и опљачкао много села. У песми се пева овако : »Није змија гују преварила, »Као Чупић -Мехмед капетана, »На широком пољу салашкоме, »Знати ће се турска костурница Докле траје сунца и месеца«. Оад је тек насгала права мука. У лето пређе Хаџи-бегкод Сребрнице сјаком војском. Главна сила од 30 000 људи, којује предводио Кулин капетан и Мехмед капетан уђе у Мачву и поче палити и пљачкати села, убијати људе, робити жене и децу, збацивати кнезове и кметове и постављати нове. Народ се поплаши и поче бежати нешто у шуме, а нешто преко Саве. У то време поче и од Нигаа ударати Ибрахим паша, те настаде још већи страх.

Оад се видело гата вреди главни старегаина Кара-Ђорђе. Он са негато мало војске посла храброга Јанка Катића пред главну војску турску, те је оа у једном боју заустави да не иде даље, али и он погибе у том боју. Оам Кара- г Бор1)е узе мало војске и похита пред Хаџи бега, и срете га код Пецке па му сву војску растера. Он је јурио, колико је год могао брже. Свуд је скупљао нове војнике, кажњавао оне људе, који су наговарали народ да се пр^да Турцима. Кад је дошао у Поцерину постави за војводу Милогаа Стојићевића, Поцерца, назове га посинком и опомене га на јунагатво Милогаа Обилића, за кога кажу, да је био из Поцерине. Кара-Ђорђе је наморавао свакога, да иде у војеку и тако је узгред покупио до 7000 пегаака и 2000 коњаника и похитао пред Турке. Кад су Турци чули да иде Кара-Ђорђе с војском, они похитају у Шабац и сретну се с њиме на пољу Мишару један сахат далеко од Шапца. Кара-Ђорђе ту одмах ископа шанчеве. Турци су два дана нападали на српску војску, али се Срби ни стопу не макоше натраг. У очи трећег дана Кара-Ђорђе посла коњанике у оближњу шуму, а нешацима заповеди да не смеду пуцати док се Турци не нриближе тако, да сваки гађа у месо. Трећи дан рано турска се војска покрену на Србе у гомилама, а Орби су ћутали. Кад се Турци приближигае скоро до гаанчева Кара-Ђорђе даде знак да се пуца и Срби опалише. Турака погибе млого, а међу њима и неколико барјактара, и они се збунише и препадоше. Коњаници навалише из шуме, а пегааци из шанчева и учинише јуриш. Турака изгибе врло много, а и птто је остало сретали су их Срби овде онде и убијали, тако да их је мало побегло у гаабачки град. Оба капетана, Кулин и Мехмед погинули су. Срби добигае доета оружја, одела и хране. Слугаајте како се у песми пева о боју на Мишару : »Полећела два врана гаврана, »Са Мишара поља широкога, »А од Шапца града бијелога, »Крвавијех кљуна до очију, »А крвавих ногу до кољена« Итд. итд. Чим је Кара-Ђорђе одржао овако славан мегдан на Мишару, он похита на Мораву пред Ибрахим пашу, од кога су се јуначки бранили Петар 84 *