Просветни гласник

664

србл од 1804 —1868

Добрњац, Отаноје Главаш н Младен Жилованови!!, и ниеу му дали ни стопу маћи напред. Еад Еараг Бор1)в стиже тамо, Ибрахим паша понуди га, да направе нримирје. (Примирје је мир за месец, два три дана и т. д.). Кара-Ђор1)е пристане на то. У Омедереву се договоре за мир и Орби изаберу два кнеза и Једног Вугарина Петра Ичка, да иду у Цариград. Петар је био вешт човек, а Турци су се опет бојали од Руса, и обећају оно, што је Ичко тражио. Ичко се врати у Омедерево и каже: како Турци пристају да Срби управљају сами својом земљом, само да у Београду живи један турски чиновник са 150 Турака и да Срби плаћају 900 000 гроша данка. Срби више ништа нису ни тражили. Ичко се врати у Цариград да цар потврди тај уговор, али Турци су се покајали, што су обећали и цар није хтео потписати уговор. Пос<ле примирја год. 1806. Кад Турци не хтеше пристати на мир, Срби се пожуре, да гато пре отму Београд и Шабац. КараТ>ор 1 )е је са Главашем и Чарапићем опсађивао Београд. Један Арнаутин Конда пређе код Срба и нонуди се да им помогне при освајању Београда. Он узме Србина Узун-Мирка и још четворицу и прође у варога у вече 30. Новембра и дође до турске страже. Како је знао да говори добро туреки, он ее поче са стражарима разговарати па на један пут јурише на стражаре и потуку их. Чим стане пуцан. пушака, одмах Срби појуре и почну палити куће. Турци сгану бегати а Срби су их секли и убиЈали. До 10 сахати у вече Срби отму целу варош, а Турци побегну у град. Одмах у првом јуришу погинуо је јунак Васа Чарапић. Кад га је ударило тане само је викнуо : „изеде ме пас, небојте се" — и умрво. Срби га изнесу и носле сахране. Тако је нестало оба јунака Катића и Чарапића. — Срби после опседну град, и нису дали да се доноси Турцима храна, и они замоле Србе да их пусте. Срби пусте Гугаанца да са крџалијама иде у Видин, али га на Дунаву сретне Миленко Стојковић и са обале из топова потуче му много људи. Пагаа који је такође остао у граду замоли те и њега пусте, а Срби заузму град и готово све што нађу опљачкају, а заостале Турке

исеку. Сам пагаа није прогаао на миру, већ га Срби пресретну и потуку много Турака. У Фебруару год. 1807. Срби отму и Шабац, па и њега опљачкају. Јога им је од градова било заостало само Ужице. Кара-Ђорђе се крене на Ужице и У Јуну месецу пооле борбе отме га. Ту се славно борио војвода Милога Обреновић, и био је рањен с леве стране у прси. Док су они оевојили Ужице, Јаков Ненадовић очистио је све до Дрине, па је прелазио и на ону страну Дрине. У Крајини је папредовао Миленко, јер су већ Руеи ратовали са Турцима и једна чета помагалаје Миленку. У црноречком округу ратовао је Хајдук Вељко.* Са мало својих момак .г он се усудио да нападне бега у селу Подгорцу, који се био утврдио, и нобеди га. За тим Вељко покупи јога момака и уреди своју чету. Турци навале на њега са већом силом, али он се не препадне. Ноћу уђе кријући међу Турке и повиче: „Бежите Турци, потуче нас Вељко." Турци почну бежати, а момци Вељкови јурну и са свим победе Турке. Тако Срби очисте скоро еву земљу од Турака. Погато су Срби очистили готово сву Србију од Турака, престао је рат за читаву годину и по. Рат је престао због тога, гато су Турци радили да се помире са Русима и гато еу Јаничари правили нереде у Турској Кара-Ђорђе сазове скушнтину у Београд и наетане да се уреди земља. Срби су, још кад су устали на Турке, уетановили „правитељствујушчи совет", (совет који управља земљом). Из сваке нахије изабрао је народ по једног човека. Тгких 12 људи звали су се „советници", а сви заједно звали су се „совет". Совет |је био највећа власт у земљи. Сад скупштина нареди, да се „совет" зове „сенат" и да седи у Београду. Целу Србију скупштина подели на 12 округа. По окружним варошима био је свуд по један етарешина над војском, а по селима кнезови. Окрузи су подељени на срезове. Сваки пунољетан Србин морао је бити војник. За тим доцније мало, сенат подиже у Београду велику школу, а по другим неким варошима. заведе мање школе. Трговина је јако напредовала и народ је живео мирно и радио земљу. Вељкопу биографију ваља деца да :шаду.