Просветни гласник

наЈновиЈА историја срба 180 4 —18 68

Кад Турци никако не могогае нанравити мир ии са Русима ни са Орбима, онда се отпоче на ново ратовање. Турци су нудили Србе да, се мире, и Срби су иристајали, али да Руси јамче, да Турци неће иокварити мир, а на то Турци нису пристали. Ратовање године 1809. и 1810. Кад се наставило ратовање у нролеће год. 1809, Кара-'Борђе раздели војску на троје. На Дрину је нослао кнеза Симу Марковића на место ЈаковаНенадовића, који је био болестан. Нипту је отишао Милоје Петровић са Добрњцем и другим мањим војводама. Сам Кара-Ђорђе узео је један део војске и преко округа ужичког упутио се у Стару Србију. Редом ћемо да видимо шта је која војска радила. Кнез Сима прешао је Дрину и опсео је .Тању, Бељину, Сребрницу и Вишеград, а са оеталом војском упутио се даље у Босну. Кара-Ђорђе је напредовао још боље. Он се упути Сеници и на Суводолу близу Сеиице сретне ее с Турцима. Турака је било млого, Кара-Ђорђу помогне вегатина војводе Вула Илик, из Колара смедеревског округа, те победи Турке. Он је знао добро турски, па се у вече обуче у турско одело и са неколико момака јурне на коњима у турски логор вичући турски: „бежите Турци, изгибосмо." Турци се забунеи почну бегати, а Срби јурну на њих, растерају их и млоге потуку. Кара-Ђорђе се упути даље и до!)в до Сенице. Ту се одмах утврди, ископа шанчеве, и поче нападати на Сеницу, па и њу оте, а Турци побегоше у Нови Пазар. Дошавши до Новог Пазара Кара-Ђорђе оте варога и натера Турке те се затворише у град. У том му стигоше црни глаоови од војске са Мораве, где је био главни старешина Милоје Петровић. Турци су били тамо навалили са великом војском. У гаанцу на Каменици близу Ниша заповедао Стеван Синђелић, који је био родом из округа ћупријског из села Грабовца и био је нријатељ Петру Добрњцу. Милоје је опет мрзео на Петра. Кад Турци навале на Стевана у птанцу на Каменици, он заиште иомоћи од Милоја. Милоје му за инат не хте послаги помоћ. Једног дана навале 'Гурци на шанац. Стеван се јупачки бранио, али

се не хте иомаћи из гаанца. Кад Турци навалнше, Стеван их пусти, те поскакагае у гаанац и на грнуше око тпанца. У том тренутку Синћелић припали пигатољем барут у гаанцу. Барут пукне као гром и растури ону земљу од шанца и потуче Србе и многе Турке, и тако Синђелић јуначки погибе. Турци исекоше главе изгинулим Србима и на друму направише кулу, која се зове „Ђелекула." За тим Турци поћотпе даље. Петар Добрњац не хте се тући за Милоја, већ распусти људе и оде. Милоје, који ее хвалио, да ће отети Ниш, не емеде се ни тући него побеже у Долиград у шанчеве. Кад Турци и тамо отигоше он остави и Делиград. Кад је све ове жалосне случајеве дочуо КараЂорђе, он остави Нови Пазар и похита с војском Делиграду. Кнезу Оими заповеди да се и он врати натраг. Кад Кара-Ђорђе стиже на Мораву, где стиже и Миленко, све је било узалуд. Турци увек нобеђиваху и освојише Ђунрију и све до Мораве. Опљачкаше и поробигае многа места. Народ се препаде и побеже у планине и гудуре, а многи почеше бежати из Србије. Срби се спремаху да не даду Турцима даље. Срећа им је помогла. У Авгуету месецу Руси пре^огае Дунав и освајаху је дан по један град, и Турци су морали ићи да се бране од Руса. Тако Срби се мало оелободе. Целу зиму спремали су се за ратовање. У пролеће године 1810. настави се ратовање. Руси са негато војске пређогае Орбима у помоћ и освојигае Неготин, Брзу Паланку и опседогае Кладово. Турци навалитпе од Нигаа и Дрине са великом војском. Куршид пагаа, који је ударио од Нигаа, одреди негато војске да опседне Делиград, а са осталом војском упути се на Кругаевац и освоји га, пређе Мораву код Јасике и упути се даље. КараЂорђе поручи Добрњцу, да погаље помоћ тто брже може и 3000 Руса, које је проводио Вељко иохитатне у помоћ. Срби се охрабригае и из планине сиђоше у Варваринско Поље. Кад су Срби сишли у ноље, Куршид пагаа казао је својим војницима овако : „Ви се тужите, да Орби неће накад да се туку с вама у равници. Ево вам сад равнице, а ево Срба ! Видећу, да ли заслужујете, да једете цареки хлебац." За тим нападне на Русе и Србе. Они су се