Просветни гласник

666

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА ОД 1 804 — 68

јуначки бранили и ни с места се не помакоте. Шта вигае Орби најпосле јурише на Турке и отеше 7 барјака. Куршид је изгубио млого војске, и због тога, што су Руси побећивали у Бугарској, Куршидје морао бегати натраг, са оно војске, што му је остало. Овде на Варваринском Пољу, лоделио је мегдан са једним Турчином српски јунак Јован Курсула 1 из села Дветака, округа рудничког. Из ове песме најлепше се види, како је овај мегдан подељен: »Варваринско поље притисла је војска »И српска и турска да е' крвнички коље, »А на пољу злокобиву очајму мегдану вСтојп јунак црни делија на коњицу врану« и т. д. (ваља целу песму казати и упутити децу да је науче). Док су се Орби овако борили па Морави, босаиски паша прешао је Дрину, погорео неколико 1 Кратку биограФију Курсулину ваља деца већ да знаду.

села и опсео Лозницу, коју је бранио Анта Богићевић. Турска сила имала је 40 000 људи и Анта се није могао бранити од толике силе, већ је тражио помоћ од Кара-Ђор1>а. Кара-Ђор!)е, после победе над Кургаидом, похита у помоћ Лозници, поручи Јакову и Дуки, те они иођу и петог Октобра стигну тамо и утврде се на по сахата далеко од Турака. Оутра дан Турци нападну, али их Срби одбију и отму неке гаанчеве. Други дан на ново се потуку, и после кратког боја, Орби јурну на Турке, на су се клали и хрвали, док Турци не почну бегати, и Срби их претерају преко Дрине и са пашом уговоре, да Турци не прелазе овамо, а Срби онамо. До краја године 1810. цела Србија била је очигаћена од Турака. (Наотавиће св).

ШКОЛА И УЧИТЕ У иедељу 6.(18.) Септембра ове године искуциди су се учитељи и учитељице из целе Француске у Краљевској Палати у Паризу и приредили у вече једно весеље у част инспектора Фоанцуских шкода Раи1-а Вег1-а, и на томе весељу држао је он подужи говор из кога се врло лепо може впдети шта се сада у овој слободно.ј п напредној земљи ради око школе, наставе и учптељског положаја, и какве мисли и иравац воде ову бригу око народнога образовања. Држећи да ће и српске раднике у српској школи и на српској народној просвети, од којих може бити већина врло мало позпаје ову срећну земљу, интересовати оно што се сад у њој ради на народној просвети, ,ја ћу да саопштим српском васпиталачком свету нреко „Просвстпог Гласника" нека најважнпја места из овога говора поштованога надзорника париских школа. Пошто се заблагодарио приређивачком одбору и вредном председнику његовом, свима који су дошли из свих и најудал>енијих крајева Француске , и онима који су их послали, комисији једној што је радила на нреуређењу основне наставе и положаја њених наставника, скупштини што је изабрала ову комисију и ноказала највише готовости и у вољи и у жртвама око ноправке народне наставе и свега у њој, владп целој а нарочито уваженом мииистру просвете и пред-

У ФРАНЦУСКОЈ

седнику министарства Жил Фери-у, ирвом борцу за народну школу, и најпосле републици, која чинећи свако своје чељаде грађанином управљачем узима прву бригу око развића интелектуалннх и моралних моћи целокупнога народа, он наставља овако: ... „Господо моја и госпође, пријатељи моји! Ви ме и сувише обасипате благодарношћу. Ви сте се искупили из целе Француске да кажете: хвала. А зашто? Шта је учињено за вас? Је л' се поправило стање ваше? Је л' се повећала награда ваша? Јесте ли законом осигурани од самовоље, и извучени иснод туторисања свештеничког? (Пљескање рукама). Не! Све то није учињено; и ви сада оћете само да признате наше намере и добру вољу за све то. Без сумње ми смо учинили нешто ; али шта сте ви тиме добили? Без сумае ми смо цредложили, на пример, један закон о платама, који је бољи од старога. а опет није ни он савршен толико, колико би требало да је. Без сумње скупштина је и решила: да се ваше стање поправи; али то решење са страхом ступа на врата Сенатова. (Смеј). Без сумње бунет просветни повишен је знатно; али ви, лично ви, недобијате никакву иовишину. Ми смо укинули свештеницима право да издају дипломе својим млађима да отварају школе сами, али у исто време ми смо увећали потребу њину да затражују школе које ви имате у ру-