Просветни гласник

672

:н:^^-ч: 1-1 ^ :х: о и: :и: к

XII Норденшилдова пуговања на северни нод (Свршетак) Иорденшилд је хтео са неколико сапутника да покуша, да на једној за ту цељ нанрављеној лађици пође уз Јенисеј. 11о ми их нећемо пратити на том путу: од коликог је значаја по трговину и културу Сибирије то испитивање Кариског мора могу посведочити ове речи.: У лето 187 5 године три руеке експедиције пропутовале су Сибирију једино у тој цељи да нађу начина како да споје поједине реке.у тој земљи. Испитивачи дошли су до тог закључка да се са сумом од 700.000 рубаља Ангора , а то је једна са водопадима богата река што утиче у Јенисеј, може учинити пловном све до бајкалског језера. Исто тако могао би се Об са Јениеејом а Јеиисеј опет еа Леном спојити, О величини оних земаља, које би се помогле кад би се тај спој међу појединим рекама извршио, може се по Бареовом рачуну тек онда имати јасна појма, кад ее помисли да је предео кроз који протиче Об — Иртичи Јенисеј већи но цео предео кроз који тече Дуиав, Дон , Дњепар, Дњестар, Нил, 11о , Ебра , Рона и сие реке што утичу у Црно, Мрамореко и Средиземно море. Један део тог земљишта јесте истина на северу од поларног круга, али и ту има легшх и великих планина; јужно од тих планина нружају се стотине миљ а равне најплодније земље, које чекају само на земљорадњиков плуг па да даду најбогатију жетву. Даље још најугтече река Јенисеј са евојим споредним уточицама кроз предео, где грожђе зри.« Што је то предузеће тако срећно испало за руком ваља благодарити случајном удесу, што није било леда. С тогазакључи Норденшилд да одма идуће (1876) године предузме други нут у ушће Јенисеја. Ту је хтео он да ее еаетане са другом једном експедицијом, која је под иредвођењем Дра Тела пошла сувим у Јенисеј те да ту реку до самог ушћа јој испита. Једна јака теретна лађа »Ајмер« натоварена разним еспапима одређеним за северну Сибирију крене се25 Лула из Тромзе и стигне 31. кроз Маточкински залив у Каријско море. Но лед је на скоро принуди да се врати натраг. Пошто се следећих дана околности не поправише, пође Норденшилд дуж источне обале 11ове Земље, према југу, а за тим према истоку. Лед и магла врло много сметаху иутовању тако да се тек 10 Августа могла видети западна страна од Јалмала. Носле пет дана и управо после једне године од оног дана кад је »Превен« први пут дошао у Диксоново пристаниште виде се са крова »Ајмера« први пут

земља. Но на скоро се увиде да та земља није на иеточној обали Јенисеја, него да је то једно велико острво за које до тада нико није знао. »Ајмер» је путовао даље уз воду и 16 Августа дође до места на коме се требало састати. Али сувоземна екепедиција не беше још приспела; чекаше неколико дана но све у залуд. Као што се после дознало беше Др Тел већ 11 Августа дошао на неколико миља близу до тог места; но како није могао наћи чун и весларе да њега и његове сапутнике заједно са богатом збирком низ реку одвезу, не остаде му ништа друго него да се сувим врати натраг у поетојбину. Иорденшилд је чекао до 1 Септембра, и то је време употребио да испита природу Тундра т. ј. оне огромне равнице •Сибирске и Руске које се протежу чак до леденог мора. Сад се морао »Ајмер« кренути на пут; 2 Септембра дођоше у Диксоново пристаниште а 7 у Моточков Сунд. У осталом време је било повољно тако да је »Ајмер« већ 2? Септембра приспео упристаниште Тромзу. Норденшилд није био једини, који је покушавао да иде до Јенисеја. Године 1876 покушаше више лађа са већом или мањом срећом , да отворе трговину са Сибиријом и да тако ту земљу са њеним неизмерним просторијама, са њеним неизцрпним минералним благом и најбољим до сад познатим житом доведу у трговинеку свезу са светеком трговином и саобраћајем. Погпто јс Порденпшлд својим путовањем у годинама 18 7 5 и 1876 тачно испитао Кариско море и уве рио се да се може доћи до ушћа Сибирских река, окрену он сад свој поглед на широко неиспитано море, које спира северне обале Азије; у њему се разпламти жеља да са своје стране покуша да нађе северо источни нролаз, ко.ји је за последњих три стотине године вигпе пута, но увек у залуд, био тражен. Он се обрати једном молбом на шведску владу која га опет поможе колико је могла. Трошак је нрорачунат на 400 000 динара, и та је сума набављена већином од приватних богаташа. За ту експедицију купио је лађу »Негу« која је саграђена у Бремену, на којој поведе 16 мрнара избрани из 200 својевољаца; осим тога повео је и три вешта китоловца. Норденшилда су пратила три природњака и пет мрнарских оФицира међу који ма је и лајтнант Бове из италијанске марине који је сад вођа једне пројектоване италијанске експедиције, која се спрема да иде у јужио ледено море. »Вегу« је пратио до угаћа Лене други један мањи пароброд, који се такође звао »Вега» и који је био одређен да плови даље уз ту реку. Јула 21