Просветни гласник

690 ЗАПИСЛИК гјавног

рове« месечеве. Докле год остане месечева даљина 51 805, а даљина сунчева у средњу руку 20, 000 000 геограФ. миља то се не можа десити. На страни 2'Ј-ој стоји : »Односно екватора опредељава се положај звезде кад се замисли кроз декли национи круг и деклинација и ректасцензија онределп.« — Нејасно је и не зна се шта треба да се »замисли.« Ови наводи и дотичне примедбе мисл-им да су девол»ни те да се увидн потреба , да се оиај превод пре употребе иодвргне пажљивој ревизији н брижљивој поправци. Ј нади да ће наиред изложене приметбе бити и довољне, да се поправке изврше и у најкориснијем правцу, те да ова по себи интересантна знања постану приступнија за оне, за које се овај превод хоће да употреби, ја завршујем овај извештај и сматрам за пријатну дужност да предложим, да се поред откупне цене да преводиоцу и извесна награда, коју главни нросветни Савет мисли да треба дати, према убичајеним наградама за сличне радове. 20. Сеитембра 1881. Београд >1. ,Ј. Андонови!., проФесор Велике Школе. Оаглагнавам се с реФератом г. Андоновића ; пошто се исправи превод, може онда да се дело усвојп. 29. Септембра 1881. у Београду Д. Илајел. По што се у делу које је штампано не могу чинити оие исиравке, које реФеренти предлажу, то Савет одлучује да се та књига не откупљује за школску иотребу. За цео реФерат да се изда свега : 00 динара. VII Прочита се реФерат др. М. Вујића, проФесора Велике Школе, о пЛогици^ Петра Радуловића. Тај реФерат гласи: „Главнол Просветном Савету Према решењу Главног просветног Савета које ми је саопштено под Бр. 62. од 22. Августа ове год. да поднесем моје мњење о Логици госп. 1'адуловића, част је ми по свршеном прегледу поднети Глаином Просветном Савету следећи извештај : При изради Логике за данас је још више но при осталим наукама нотребно, да се предмет и по обради и по обиму ирилагоди кругу коме је посвећен. Тако и данас има логике Формалне или уједно Методологије и теорије Сазнања, а има и тако зване више ЛоЛогике-дијалектике (пређе МетаФизике) данас природне. Логика више Формална неизбежна је основица свима, јер излаже основне облике и законе мишљења. Међу тим модерна научна Логика преноси тежиште своје у науку о методама и у теорију Сазнања људског. На

проспетног савета

овако пак израђену Логику у овоме случају — где је она намењена средњој настави, а поглавито учитељској — не може се никако претендоваги , јер би она далеко надмашала круг , коме је посвећена. Логика у средњој настави у опште мора се у главноме више ограничити на Формални део, јер Методика и теорија Сазнања претпостављају већ шире познавање пауке и ФилосоФије. У овоме случају питање може бити дакле само, је ли ова логика госп. Радуловића тако израђепа, да одговара сувременим захтевима логике ове врстс и је ли подесна за оне, којима је намењена е да би корисно послужити могла? — питање које је једино меродавно за оцену. Да би оцена овога дела била оправдана, она мора бити основана, и за то, пре но што кажем моје мњење о њему, хоћу цре свега, да изложим примедбе своје и то оним редом, којим је ова Логика израђепа. Ј' I 1. (Зататак Логике) писац је у примедбу ставио и једну иоторијску белешчицу и ограничио се у њој на помену »оца Логике« — Аристотела. Међу тим данашња Логика, па п читава ФилосоФИЈа , једва се је ослободпла Аристотелских окова у које ју беше спутала сколастичка ФилосоФпја средњега века. Сва нова ФилосоФија отпочиње се баш опозицијом против аристотеловске Логике , развијене у празној игри фигура. С тога кад .је већ Аристотело као први пис-ац Логике, напоменут, то је онда требало поред њега исто тако нагласити и новије порекло сувремене Логике (у Бекона, Декарта , Канта, Миља екм. Иначе по самој оној белешцн изгледа, као да је аристотелска Логика прво и последње освојење на пољу Логике за сва времена. У \ 2. (О важности Логике). У почетку другог става где се вели : »премда може човек донекле истинито миелити и без знања логике е1;с.« реч »донекле« треба да отпадне; она квари сав смисао, јер по њој излази као да без учења Логике нема правилног мишљења! Међу тим Логика не прописује већ само испитује и и пзлаже Фактичке процесе мишљења, оног здравог мишљења људског , које и без логичких правила логички сасма правилно мисли. А ово ни мало не побија научну важност Логике, јер науке налазе значај свој у значају самог предмета, који испитују ; њихов »гајзоп сГ ех1з{,епсе« не тражи се у практичној користи, коју собом доносе. У § 5. Где је реч о садржинн и обиму иојмова, није нужно излагати сва четири могућа случаја о обрнутом односу њиховом, јер то пре штетн но што доприноси простијем и јаснијем разумевању ствари. Довољно је казати да садржина и обим појма стоје у обрнутом (а не »неправом«) односу, т. ј. што је већи обим тим е мања садржина појма. Међу тим нужно је одмах и