Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

додати да тај обрнут одношај није сразмеран и да не важи без изузетка због непотпуности језика и несавршености знања нашег о природи ствари. У \ 26. »Афирмативне« и »негативне« пресуде није згорег и српски назвати : положне и одречне (према већ учињеној примедби гос. Вукићевића). Кад је ова Логика намењена и самим учитељима самоуцима, онда приступнији српски називи нису на одмет. Писац заборавља ово у више прилика. При крају речи о »законима расуђивања«, потребно је додати, да је закон истоветности (са за,к. противусловља и искљ. средине) основица свему суђењу , а занон разлогл основа свему закључивању , јер је ово битан логички значај њихов. У I 3 5. мислим да је приличније , да се кагегоричне пресуде српски назову : одлучне а не изричне а дисјунктивне разлучне а не нерешене ! Тако исто напред (Ј 1 5?) »уЈмчке« пресуде подесније је назвати: јединичнима , јер у њима није увек реч само о лицу (као што се већ види иа самоме нримеру: »звезда Даница нема месеца«), У § 46. (А »дедуктивни закључци«) одмах с почетка писац вели: — »Суштина је њихова (силогизама) у томе, да се из одношаја (или узајамне свезе) двеју познатих истина изводи треК а неаозната истина е1:с.« Док су сколастички логичари сву важност полагали у силогизме , дотле су опет млоги новији сасвим порицали научни значај силогизма, доказујући, да силогистични закључци не казују ништа ново, што већ не би било у премисама. [Н. пр. Сви су људи смртни —Цезар је човек — Дакле: Цезар је смртан. Премиса прва (горња) добивена је индуковањем из евију оделитих случајева , као што је и Цезар је смртан !] Њима су силогизми просто подвођсњс (зићеишрНоп) оно, на шта је сколастичка логика у ствари и свела дедуктивно закључивање. Овде пије прилика да се ово питање овде расправља. Толико је са данашњег гледишта Логике извесно, да се научни значај силогизма поглавито своди на математичко земљиште, док се на пољу емпиричког знања никако не сме као свеоаште ар&вило поста_ вити: да се силогизмом изводе нове »ненознате истИне « Кад би дакле само реч »непознате« отпала, поправка би била већ довољна. У I 48, су категоричк и силогизми. Сва три прва правила нису као што треба поставл>ена и Формулисана. Правило 1, којим се каже, да »у обема премисама не смеју бити ни мање ни више од три појма« у најбољем случају сувишно је ; оно се махом и не поставља као нарочито неко опште правило , пошто се евуда већ напред (и овде у ј2 46) мора казати, да је логичка суштина силогизма у посредовању једног појма између два друга. Пошто се пак ови огички појавит

често састоје из повпше прозтих појмова и то што имаде и сложених силогизама, то би се онда ово правило , буквално узето, могло чешће само криво разумевати. За то је у интересу саме јасности да ово правило отпадне. Правило друго требало је Формулисати овако : да увек једна аремиса мора бити оишта, јер сеиздвеју посебних не да никакакав логични закљ,учак извести (Ех теге рагИси1апћи8 шсћП 8есци(иг); а да се дакле не каже која, пошто има доста случајева, да је горња премиса за коју писац одређује да баш у н.е средњи појам мора вавек бити општи) ао аоложају своме гл ■ / 8 м ооња. Гакав ]е случаЈ при сваком ј М Р класификовању. I у р н ' Људи имају млечну жљезду. Млечна жљезда је иак оашта особини сисара | Дакле човек спада у сисаре. / Правило 3 онако, како је постављено, не стоји, јер није истина, да подређена иремиса при категоричкнм закључцима, мора увек бити аФирмативна. Има и та квих категоричких силогизама , у којима је баш подређена (доња) пресуда негативна и закључак је ло гички са свим коректан Само један пример : Све тице легу се из јаја. Слеаи миш не леже се из јаја. Дакле: слепи миш није тица. Ово је категоричан силогизам , коме се неће важност порицати, а у коме међу тим подређена премиса није аФирмативна. Правило дакле ово треба да гласи другчије — онако дакле као што се у логикама обично и поставља т. ј. да увек једна аремиса мора бити аозитивна, јер се из двеју негативних не да никакав логичан закључак извести. (Ех теге пс^аШаа тсћИ вефиШг.) У мссто пак правила 1. требало би као треће додати оно обично опште правило; по коме: акоје горња нремиса посебна, а доња одречна, закључак је логички неупотребљив. Најзад приметити ми је овде још, да писац наводећи у примедби стара правила само латински , опет заборавлза коме свету ову књигу намењује. Ако дакле правила остану,нужно их је и сриски објаснити, У I 62. (Додатак — Неистинити закључци). Одмах у првом правилу треба поправити једну, наравно непажњом учињену погрешку, а то је обрнути одредбу; јер по ономе, како тамо стоји, излази , да хотимично неистинити закључци потичу из незнања, а нехотични из намере! \ 63. посвећен је индуктивним закључцима. Овоме олико важном делу сувремене Логике , писац је врло