Просветни гласник

692

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТ^ОГ САВЕТА

мало пажње иоклопио. Неоиходно је да со ова партија допуни у тој мери, у којој оиа то заслужује и у којој је у новијим делима ове врсте у страној књижевности обрађена. Имала би се дакле која реч рећи о помоћним средствима индукције (опажању и опиту). Затим извести правила за индуковање (инд. методе) п најзад карактерисати лажне индукције. Тако исто у \ 79. недостаје папомена лажних доказа , а у I 80 и последњем имала би се која више рећи о хииотезама. (кад оне у теорије прелазе итд.) Да поменем сада неколико ситница. Пошто је бар у нас реч угао опште усвојена то »куг«, (трокуте!с) треба свуда њоме заменити. — У § 6. место »аремесено.м« треба » преносном « смнслу исто као и »односном.« — Директне и индиректне доказе не би згорег било и српски назвати: неаосредним и иосредним доказима — субјективне и објективне : аодметнима и иредметнима итд. У опште где год се само може (само не а 1а браћа Хрвати) треба у оваковој књизи поред општег научног термина и наш назив употребити. Гдегде се поткрала и по која ситна језичка грешка (тако на је дном месту »противан од« — место противан чему) али њих ће сам писац, ако само пажње иоклони, ласно исправити моћи. Још ми остаје само једна општа примедба , коју је већ и прекошњи референат госп. Вукићевић напоменуо. И ]'а сам мишљења да треба више иримера. па било то уза сама правила или у нарочитом додатку, и у толико пре што сам писац хоће да ово дело и самоуцима послужи. У школи је наравио задатак проФесора, да све потанко објасни и примерима осветли, ко се пак сам делом служио буде , њему су у разумевању логичких закона једини поуздани руковођи: многи и добро удешени примери — исто као и у математици. Са овим је закључен регистар примедаба мојих. Њих је сразмерно мало, и мане на које се односе, дају се ласно исправити. У целини пак дело је ово добро и марљиво изра1 ( ено; — оно се поглавито одликује логичком јасношИу и арецизношКу одредаба, својих , а то је за школску књигу један од првих услова. Оно би — нарочито у оскудици сваке, иоле боље израђене Логике за средње школе у нас — корисно послужити могло као ручна књига у учитељској школи, богословији, иа и у вишим гимназијама, кад би се једном Логика са Психологијом завела. Према свему овом мишљења сам: да опа »Логика« за служује, да се изда о државном трошку ио иредходним изменама и доиунама и награди са једно шест дуката од штамианог табака. 15. Сентембра 1881 год. у Кеограду. Др. Мцх. В. Вујић проФ. Бел. Школе.

Др. В. Бакић изјављује, да се елаже с мњењем реФерента г. Вујића. Па основу тога Савет одлучује: да се ово дело прими да се штампа о државном трошку, иошто се у њему учине измене и донуне које реФеренги напомињу и да се наградн са 72 (седамдееет и два) динара од штампана табака. VIII Арх. Дучић реФерује у име одређеног одбора о збирци историјских слика за потребу основних школа : Нема сумње да би од велике користи било по децу која се уче и по публику, кад би се историјске слике израдиле верно и истинито по археологији српској. Одбор је разгледао послати списак и нашао да није потпун. Поред тамо изређаних слика требало би да дођу још ове личности: Владимир, краљ српски и још неке личности из доба пре Немање , које ће комисија , што се даље предлаже, допунити. Треба да дође од учених људи оног доба и иисац живота св. Саве — Доментијан. Од владалаца босанских идругих треба да дође краљ Твртко и још неки. Од јунака српских треба да дође : Милош Обилић, Краљевић Марко, Хреља Омућевић, Стојан Јанковић , Илија Смиљанић, Пивљанин Бајо. Од књижевника српских треба да дође Гундулић, Вук Караџић и др. Од слика историјских догађаја треба још доста да дође, као : Бој на Марици, Бој на Косову, Бој на Крусама, Бој на Мишару, Дубљу итд. Из археологије треба да дође одело и оружје српско (као мач, шлем , оклоп, челенка итд). Како одело, које је на садашњим сликама, није никако израђено као што треба, то одбор предлаже : да се владаоци сриски из средњег века сликају у оном, тако званом византијском , оделу које се налази на сликама српских владалаца по старим црквама и макастирима. За одело народних јунака, пошто је разнолико, треба да се узме оно како се и данас носе становници Дибре, Скопља и Косова , осим одела за јунаке из Херцеговине, Црне Горе и Далмације, које треба да се ради онако као што је на извесној слици у Вуковом пКовчежИ&у.«- Зајунакеиз новије наше историје као за Кара-Ђорђа, Хајдук-Вељка итд., зна се какво су одело носили и ту не треба ништа мењати. Како данашње историјске слике не могу критику издржати, то их не треба ни по што у школе пуштати. Место њих треба израдити тачне и верне слике. А да би се тај посао отпочео као што ваља, одбор предлаже: да се образује једна комисија од историка, археолога , етнограФа , сликара , и др., која ће израдити основицу за збирку историјских слика за потребу основних школа. Савет усваја предложени од стране одбора начин за израду збирке историјских слика за нотребу основних школа.