Просветни гласник

700

ГРАЂА 3 А ИСТОРИЈУ П1КОДСТВА КНЕЖЕВиНЕ СРВИЈЕ

Поред ових оцена Брапковић је код сваког учитеља чинио личне премедбе или о способности или о владању учитељевом. За учитеља текијског вели: «Овај је учитељ прост човек, који само читати, мало писати и штогод рачунати зна; но општина је с таквим задовољна, и вигае га готово тога ради држи, да свештенику у цркви помаже, иего ли што се од науке његове каквој великој ползи нада. За 600 грогиа на годину бољега наћи не би ни могла.» За учитеља млађе нормалне општинске алексиначке школе вели: „Ј путу чувши за овог учитеља да је нијаница, запитам приликом испита опгатину: Како је с њиме задовољна, и да ли је исти реченом пороку подложан ?, од које известим се, да се од неког времена поправио. — Учитељ се тужи, да још овогодишње плате добио није." — Не треба заборавити да је ово писано 27. Јула, дакле у другој половини године. Говорећи о школама и школскоме намештају помиње немарност општине алексиначке, казујући «да је општина тако небрежљива да за толико времепа(од како школа ова постоји) ни табле школеке набавила није. Учитељ школе ове своим рђавим владањем дотле је довео, да никако дуже задржати се не1>е моћи.» — А за школу ћупријску вели: „Учитељ озај двапут ове године пресељавао се са школом својом, и свуда кућу, у коју је опредељен био , купити и оправљати морао. Неатање ове општине сигурно је и дангубе колико толико проузроковало. Кућица у којој се садашња школа налази, тако је мала и низка , да се човек у њој ни честито исправити не може, и сеном покривена, а без оџака будући, због опасности , — да се над главом учитеља и деце не упали —■ за зимну школу са свим неупотребителна." За школу баточинску примећује Бранковић: «Да је правителствена нлата, за коју би се и способнији учвтељ набавити могао , говоре људи , да би се и до 40 деце, које из месга, које из околни села: Домус Потока, Брзана, Доброводице, Лаиова, Ботуња итд. накупити могло, која сад, ако плаћати могу на другу страну иду, ако ли не могу, без школског наетавленија остају.» Врло хвали Бранковић Ђорђа Гагапаровића, учитеља млађе нормалне гаколе у Д. Милановцу. За

њега вели : „Учитељ овај млого поузданије употребити се могао би за старију класу, не само од сваког млађег у кругу од доле стављеног посјећеном, находећег се , но гата више, сигурно бољи би и од находећи се у старијим класама : гургусовачкој и алексиначкој, био." 1 У своме извештају не казује нам Бранковић нигата о плати учитеља онога доба. Но на другом једном месту има белешка у архиви министарства о илатама ондагањих учитеља. По тој белегаци највећа плата била је 150 талира. Толику плату имали су учитељи: Павле Михаиловић, Теодор Обрадовић , Михаил Пантелић и Павле Ђукић , сви остали имали су по 100 талира плате годигање. Као што смо из табеларног прегледа видели, Бранковић је походио гаколе у окрузима : пожаревачком, крајинском , црноречком, књажевачком, алексиначком, ћупријском , јагодинском и једном делу округа крушевачког и крагујевачког — дакле у 7 целих и два по пола округа. Ако загледамо стање тколства после 42 године, каква промена, каква огромна разлика! Пре 42 године у 7 источних округа било је свега 24 школе , 24 учитеља и 840 ученика. У 1880 години — 42 године доцније — у тим истим окрузима било је 209 мугаких школа са 261 учитељем и 11.029 ученика. Не узимам овде у рачун толике женске и средње школе , које постоје у тим крајевима. Бранковић није пропустио забележити поименце ученике, који су се одликовали на испиту. То му је било препоручено од стране правитељетва , и он је то врло савесно извршио. Своме извештају приложио је он спиеак одличних ученика, „који би по мјенију његову, у число питомаца чрез цјело гимназијално и лицејно теченије, трошком правителства издржавати се имући, пресељени бити могли." Таквих кандидата за питомце, забележио је Бранкокић 30. Од 916 ученика изабрао је он само 30 врло добрих, а од тих 30 јога нарочито препоручује њих једанаесторицу. '. Ваљда услед тога је Гашпаровић идуНе— 18 39. — године и постављен за учитеља старије класе школе зајечарске с годишњом платом од 100 талира.