Просветни гласник

наЈновиЈА историја орба 180 4 —1868

707

ми је руку. Погледај посинче, рекао је он Милошу, како си ме ујео/' «Позлатићу ја то," одговори му Милош. Осем Милопта покорили су се Турцима још неке војводе као: војвода Аксентије, који је доцније постао београдски кнез, Станоје Главаш, који је посгао сердар у смедеревекој нахији и т. д. На скоро после овога паша постави Милоша за кнеза нахије рудничке, пожешке и крагујевачке И ако су Турци поставили Милоша и још неке Србе за кнезове, опет су они почели управљати народом по својој вољи. Паша је имао много војске и разаслао је на много места у Србији, да народ држи у покорности, а народ је био дужан ту војску издржавати. На народ је паша натоварио велики порез, и разаслао је своје чнновнике, да тај норез купе. Растурио је људе но народу, да купе оружје, где год нађу ; народ је крио оружје по шумама и пећинама. За тим је почео народ терати да поправља градове и путеве. Грдне гомиле народа ишле су на те поправке. Поред свију ових неерећа, Турци су ишли по селима, нанадали на куће, убијали људе, мучили жене, децу, бабе старце и чинили сва зла и неваљала дела, која су им на памет дошла. Сва ова зла посгала су још већа, кад се у Србији јавила куга, која је затирала много света. Колико је народу било тешко и како му је, што но реч, догорело до ноката, видећете по томе, што је био готов, да усгане на оружје за најмању ситницу. Пазите само ово што ћу вам причати. Хаџи Продаиова буна У јесен године 1814. пожешки муселим, и војвода Хаџи Продан, који је био родом из Сенице, побегну од куге у манастар Трнаву ниж!) Чачка. Обојица су имали своје момке. Један пут њих двојица отиду у шетњу, а њихови се момци посваћају измећу себе. Калуђери помогну Србима и они потуку Турке. Чим то дозна Хаџи Продан, он похита у Пожегу и побуни народ у томе крају. У крагујевачкој и јагодинској нахији такође се побуни народ. Хаџи-Продан позове Милоша да предводи народ. Милош је знао да није време да се устаје на Турке, јер је била јесен, није било

ништа спремљено за ратовање, и није било никаква договора еа главнијим људима у народу. С тога Милош не само што није хтео предводити народ, већ јави о свему паши и обећа му, да ће умирити народ. Он похита у Пожегу где одмах народ утиша, а Хаџи-Продан побеже. Одатле се упути у Крагујевац, где му се неки одмах покорише, а неке намора те се разбегоше. Кад се то дознало у Јагодини, одмах су се и тамо покорили. Кад је Милош обећао паши, да ће сам угушити буну, он је тражио од њега, да не казни оне који су устали на оружје, и он је обећао да неће никога казнити осем Хаџи Продана. Али лепо се пева у нашој песми: „Турчину је вера на кољену". Сулејман пашин ћаја (секретар) стиже са нешто војске у Чачак и тамо похвата и окова неке људе, који су били помешани у буну. Кад је дошао у Крагујевац и Јагодину, он и тамо похвата многе људе и окова. Најпосле Милош поче претити да ће престати да утишава народ, те ћајапрестахватати људе и обећа, да и оне што је похватао неће казнити. Али кад је са робљем стигао ,у Београд, обистинило се, да је „у Турчина вјера на кољену", јер Сулејман наша исече главе многима од њих, а игумана манастира Трнаве и још 36 знатнијих људи понабија на коље. Турцима нису била довољна ова насиља, већ су отпочели нова. Паша је наредио, да ее по ново купи у народу оружје, јер се видело, да није све покупљено. Турци су ишли из села у село, од куће до куће и отимали у народа одело и што им се год допадало. Палили су, клали и убијали. Најпосле почну убијати и знатније људе у народу. На једној свадби затеку Станоја Главаша и хтедну га ухватити. Станоје се брапио и најпосле почне бегати. Турци га стигну, убију, осеку главу и однесу у Београд. Кад су донели Главашеву главу, у Београду је био и Милош. Један пашин слуга запита Милотпа: „кнеже, познајеш ли ову главу (?); сад је на твоју ред". „Вала!, одговори му Милош, ја ову главу, одавно не рачунам за своју». И одиета Милош је видео, да може лако изгубити главу и намисли, да измакне. Да би се лакше измакао он купи у паше 60 робова за 100 кеса (свака кеса имала је по 500 гроша) и увери