Просветни гласник

706

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА 1804 — 68

бранио јуначки и све што је нашао оловно и бакарно прелио је у куршуме, те је гађао Турке. Најпосле је метао и новце у топове те их гађао, али је све било узалуд, јер је Турака било много, а Срба мало. Једнога јутра, кад је Вељко обилазио шанчеве, позна га један топџија, који је био некад у српској војсци, окрене топ и погоди га. Вељко само викне : „држите се" и умре. Момци га сакрију и у вече сахране код цркве у Неготини. Док је Вељко био жив падало је по много турских глава, док су отели по парче земље или који шанац. Вељко је сам јуришао међу Турке и имао је обичај да викне: „бежите Турци; ето Вељка," и они су бегали, а он их је секао. Чим је нестало Вељка, одмах се познало. Младен као министар рата поставио је за војводу његовог брата Милутина, али је било узалуд. Турци су отели Неготин и ишли све даље. Мање војводе препале су се и бегале, и Турци су поред Дунава лако дошли до Смедерева, па и њега узели. Друга војска на Дрини, којом је унрављао кнез Сима, није се ни борила као што треба. Кнез Сима пустио је Турке, те су прешли одмах овамо преко Дрине, и ако су му осгале војводе говориле да то не чини. Турци најпре опколе Љешницу, отму је и заробе много људи. За тим опколе Лозницу па и њу отму и упуте се у шабачку нахију. У шанчевима на Равњу био је Милош Обреновић, Стојан Чупић и прота Ненадовић. Турци навале на њих,а кнез Сима не пошље им помоћ. После 17 дана крвавог боја, они су морали да се уклоне. Турци се крену Шапцу. Трећа војска којом је управљао Младен није боље прошла. Велики везир Хуршид паша, као и године 1810. пошље нешто војске, да опседне Делиград, а сам се крене поред Мораве Крушевцу. Младен видећи толику силу није се ни тукао, већ побегне натраг. Турци освоје све до Мораве и опљачкају. У то време Кара-Ђорђа није било нигде, нити је игде ишао да се бије с Турцима као што се дотле био. Многи су мислили да јеумр'о. Изгледа да је страх био такав, да се војводе нису смеле ни тући. Кара-Ђорђе је мислио само како ће у тагсој невољи избавити себеи скоје, и мислио је да нобегне, па да се доцније врати и да дигне

народ на Турке. Он се првог Октобра јави у војсци на Морави. Другог Октобра Турци прећоше Мораву на очи Кара-Ђорђеве, а трећег Октобра Кара-Ђорће са Митрополитом Деонтијем и секретарем Јанићијем побеже преко Дунава у Аусгрију. За њим нрећоше скоро све војводе, а свој народ за који су требали да погину оставише на ново Турцима да га муче, убијају, пљачкају и срамоте. Турци освојише Смедерево, Београд, Шабац и целу Србију. Докле Кара-Ђорће није побегао, рачунају га као најбољег јунака. Али његово бегство у време кад је народу била највећа нужда, пемрачило је сву његову славу и јунаштво. Нова управа Тура^а до 1815. год. Кад су све главније војводе прешле преко Саве и Дунава, а свој народ оставиле турској сили, остао је у Србији само један војвода, који је у народу био чувен, и то је Милош Обреновић. Њега је звао Јаков Ненадовић да и он преће и да не гине лудо, али је он одговорио овако : „Не могу те, господару Јакове, послушати. Кад Турци ухвате моју жену, децу и стару мајку, и одведу у ропство, онда шта ћу ја у Аустрији 1 Кад је целом народу зло, не треба бежати." Не хтевши бегати, Милош похита у Брусницу. Тамојошније било Турака. Он намисли да не да Турцима , да заузму и тај крај. Брзо искупи око себе по више момака, раздаде народу оружје и похита, те заузе ужички град. Али што су се Турци више приближавали, то се народ све више плашио и бегао, и тако Милош остаде само са мало момака. Турци га понуде, да се преда, и обећају му, да ће га оставити да буде кнез као и пре. У невољи Милош пристане да се преда Турцима. У селу Такову ог положи оружје пашином делибаши Дели-аги Сер-Чесми, који му узе сабљу а осгало оружје поврати. За тим Милош оде у Београд Сулејман паши Скопљаку (Скопљак се звао за то, што је био паша у Сконљу), који га лепо прими. Кад га је извео пред своје чиновнике, рекао је паша овако: „Ово је мој син и главни кнез; погледајте га како изгледа миран, а више пута добио сам од њега рану. Баш на Равњу расекао