Просветни гласник

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА ОД 108 4 — 68

705

град нешто војске , и с њош Петар и Миленко; али је све било доцкан. Јаков се већ био помирио са Кара-Ђорђем и оженио свога сина са Младеновом ћерком. Јога је уз њих био Хајдук Вељко и Стеван Живковић врло богат трговац. Али КараЂорђе постави Вељка за војводу у Бањи алексиначкој, да му новаца , и лажно му јаве, да су Турци ударили на Бању, те он оде таио. Миленко и Петар не смедоше више нигата радити, па и ако их је на то непрестано терао Стеван Живковић. Кад им је понуђено да приме звања попечитеља они не хтеше, и тако би оглашено, да се они протерују из Србије. Они обојица оду у Русију, одакле се нису никад ни вратили. Година 1812.— Бу^уреш^и мир Године 1811. Турци су нудили Србе да се помире. Док су се они договарали о миру, Руси потуку турску војску. Кара-Ђорђе јави Русима^ гата Турци дају Србима , и они му одговоре , да јаве Турцима да ће Срби присгати на оно, на нгго два цара , руски и турски, пристану. Тако је остало те мир није направљен. Године 1812. Француски цар зарати се са Русијом. Русија понуди Турке да се помире, и они присгану на мир. Мир је направљен у Букурегату у Влашкој и по томе назват је букурегаки мир. У том уговору казато је и за Србе, да ће они сами управљати својом земљом, даће Турцима плаћати данак, и да ће се с њина договарати за еве После овога мира Срби погаљу своје посланике у Дариград да ее договоре са Турцима о миру. Турци нису никако били ради да се мире, та за то су одуговлачили уговарање. Срби су приетајали да плаћају одређену суму данка, да у Београд пусге пашу са одређеним бројем војника, да оетале градове чувају сами, осем кад јерат да пусге нешто турске војске, и да се Турци ни у гата не мегаају. Кад ее договарање отегло, Срби се врате натраг не свршивши ништа. У почетку године 1813. наставесе договарања У Нигау. Турски посланик Челеби-Е®ендија казао је: да у букурегаком миру стоји , да Срби предаду Турцима сво оружје и све градове, да пусте Турке у варогаи и паланке и да плаћају данак, а

коме није право, тај се може селити. Најпосле Срби у крајњој нужди пристану, да предаду градове и топове, али само, да се у Србију не враћају они Турци, који су већ један пут иетерани. Турци су хтели да нокоре Србију по гато по то, па за то и на ово не пристагае и тако се отпоче Ратовање 1813. године. — Пропаст Српске с^дободе Кад од мира не би нигата, Кара-Ђорђе се већ спремаше за ново ратовање. Он позва народ у бој и у позиву је казао овако : „Ми смо нашли цара који је закључио мир с Турцима. Турски цар хоће да одржи с^оју реч, али га не слушају спахије и јаничари." Даље је казао овако : „То су они иети Турци, које емо ми побеђивали, кад нисмо ималк нигде ништа. Сад у нас има 150 топова, 7 градова и 40 шанчева, ми можемо војевати 10 година". Војека се искуии и Кара-Ђорђе раздели сву војеку на троје. У Неготину био је са нешто војске храбри Хајдук - Вељко. На Дрини унрављао је војском кнез Сима Марковић. На Делиграду био је с највећом војском Младен Миловановић. Да видимо редом, гата је било са којом војском. Кара-Ђорђе је сгајао у Јагодини са нешто војеке, да помаже где затреба. Турци су најпре напали на Хајдук Вељка кога су се највише и бојали. У почетку кад су Турци напали е малом војеком, Вељко их пресретне и нотуче, и дотера их до самог Видина, запљени, доста стоке и врати ее натраг. Турци нагрну са војском од 18000 људи. Вељко је и дању и ноћу нападао на њих и никад им није дао мира тако да су Турци губили сваки дан доста војника али су гинули и Вељкови момци. Турци поишту помоћи и добију. Вељко затражи помоћи и КараЂорђе заповеди Младену, да му погаље помоћ, али је Младен овакоказао: „Вељку евирају цигани, Вељко сам није, нека се сам и с Турцима бије" и није му хтео послати помоћ. Вељко заигате помоћ од еената и запрети, да ће он доћи на зиму у Београд, да се прорачуна, и сенат му погаље помоћ, али је било доцкан. Турцв су све вигае наваљивали и све се више примицали до Вељка. Он се