Просветни гласник

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА ОД 1 804 — 6 8

709

кад је поред Мораве гаетао, Турци се поплаше. Једаог вечера добегне Србвма једна робиња из турског логора, и каже им да се Турци некуд спремају. Срби нису зналк, да ли ће на њих да ударе или да бегају. Сутра дан они виде, да су Турци побегли и похитају за њима, те их стигну у планини Јелици, један сахат више Чачка. Ту су их грдно потукли. Еажу да није остало ни једног Србина, који тога дана није убио бар једчог Турчина. Срби су отели досга оружја, и сво робље што су Турци поробили. Заробљене Турке, њихове жене и децу Милош је искунио у селу Ратарима, нашао им кола и све их испратио у Ужице. Туркиње су се свуда хвалиле, како су Срби милостиви и добри. Прича се један леп случај, и то овакав : Милош угледа једну Туркињу, која је на коњу бегала. Он викне својим момцима: „ко ухвати ону жену, да се не мучи бежећи, ево му сто гроша". Један момак разигра коња и ухвати Туркињу и доведе. Кад му Милош пружи сто гроша, он га пољуби у руку и рече: „хвала господару! ја сам код н.е вигае нагаао". Турци, који су били у Крагујевцу, кад су чули за пронаст турске војске на Чачку, побегну. Одатле се Милош крене у Пожаревац, где су Турци имали тврде танчеве. Милога је био намислио или аа отме Пожаревац или да погине. Скупио је старегаине своје војске, и заповедио овако : в Ко неће да се бије, боље је нека сад иде кући него после да из боја бега, а ко хоће да се бије тај нека остане; али ако почне бежати, ја ћу га сам убити*. Милога је сам игаао напред. Бој је био крвав. Прво вече Срби отму један гаанац и добију доста оружја и одела. Други дан отму још један шанац, Турци се сви повуку у четврти шанац који је био до цркве. Срби су их нападали, али узалуд. Пред вече пробију дувар од цркве, па су из цркве нападали, а Турци су их изгонили неколико пута. Најпосле Турци нису имали куда, већ запитају ко је старешина Србима. Одговоре им да је Милош. Они понуде да се предаду, и замоле да их пропусти Милош са оружјем да иду. Милош дозволв да могу ићи у Ћуприју, али да их спроведу Срби, и не дадну им да носе топове. Тако се свргаи бој на Пожаревцу.

Од Пожаревца ггохита Милога у Карановац. где су Турци имали гаанчеве. Кад је тамо стигао, Турци се предаду и он их пусти, да иду у Нови Пазар. Он пошље писмо пазарском пагаи и каже му да Срби нису уетали на цара, већ да се бију са силеџијама; уз писмо пошље пагаи и мало дара. Паша му је одговорио на писмо, и на завршетку му је казао овако: »Диж' се бане на јелове гране, »Коси бане, како си почео. »Само гледај да т' откоси не покисну«. У то време већ је било заповећено, да од Дрине удари с војском Хургаид пагаа. а од Нигаа Марагали-али пагаа. Преко Дрине пређе Али пагаа Никгаић, по заповести Хуршидовој, и близу Дубља утврди се. Милога похита на њега и наиадне га. Срби отегае на јурига гаанац и заробипте самога пагау. Милош лепо прими пагау, почасти га неколико дана, за тим му поклони доброг коња и 500 грота, и испрати га преко Дрине. За тим Милога остави Петра Молера, да чува западни крај од Турака, а он похита на Мораву, где се с великом војском јавио Марагали-али пагаа. Милош уговара мир Да су обе војске, од Дрине и Мораве, напале на Србију, ко зна како би Срби прошли ? Али на ерећу српског народа војна је обустављена. Бага кад се турска војска спремала да напада на Србе, руски консул у Цариграду питао је каква ее војска диже на Србију, кад је у Букурегату направљен мир. Осем тога и остали хригаћани у турском царству нису били са свим мирни, и Турци су се бојали да се не побуне. То је наморало Турке да се еа Србима мире. Хуршид пагаа позове себи Милогаа на договор. Милога остави на Морави Вујицу Вулићевића да уговара са Марашдијом, а он оде на Дрину, а са собол поведе још три кнеза. У Љеганици дочека их Дели-ага Сер-Чеема, и закуне се Милошу, да му неће ништа бити док је он жив. Милош оде пред Хуршида. Хуршид га предусрете овако: „Зар еи ти Милош?" — „Ја сам", рече му Милош. „Шта! Милош у Чачку! Милош у Пожаревцу! Милога у Дубљу! Милога свуда! А ја сам мислио да ћу видети 90