Просветни гласник

712

најновија исто Р ија срва од 1804—68

сељаци измећу себз. Еога изберу за кмета нредаду му гатап, и он га носи докле је кмет. Кметови су судили по намети. Како они рекну да је прако, онако мора и бити. Сваки кмет у своме селу купио је данак и предавао га век>ј власти. Даље у свакој окружној варогаи Милош је уредио окружне судове, који су се онда звали магистрати. У сваком магиетрату био је председник, два члана и писар. Ко се није могао пресудити или помирити код опгатинског суда, тај је се жалио магистрату. И у магистрату су судили по памети, јер није било напиеаних закона. И саме судије нису били писмени људи. Ретко је ко.ји од њих знао читати и писати. Ко није био задовољан са оним, гато му пресуди магистрат, тај се жалио великоме суду или народној канделарији, која се додније прозвала сссовјет". Осем тога Милога је у сваком округу поставио по једнога кнеза, који је био и старегаина пад војском, а у еваком срезу поставио је по једног старегаину. Сви су они дужни били слугаати кнеза Милогаа и вргаити његове заповесги. Марашли-али папш није било ништа право, гато ради кнез Милош, али се није смео мегаати у његове нослове С тога он смисли да се на други начин освети кнезу Милогау. Он почне наговарати неке кнезове да не слушају књаза Милоша, и обећа им да ће код цара израдити да их ностави за кнезове у њиховим окрузима. Он је хтео да завади кнежеве са књазом Милошем, и доиста два кнеза, Марко Абдула и Стеван Добрњац, синовац Петра Добрњца, приетану на оно, што им је паша говорио, и почну викати на књаза Милоша. То је било у пролеће године 1821. Књаз Милога скупи одмах војеку и погаљеје да умири буну, којаје бивала све већа. Пагаа опет погаље 200 војника да помогну Добрњцу и Абдули, а књазу Милогау јави, да војнике шаље да умире буну. Књаз Милога јави паши да врати војнике натраг, ако не жели да се побуни цео народ, а он ће сам радити шта треба, и паша је морао вратити војску. Кад књажева војска стиже у пожаревачки округ, онда народ пристаде уз књаза. Абдулу после неколико дана ухвате и доведу књазу, а Добрњац побеже у 'Гурску. После неког времена и њега предаду Турци

књазу Милогау. Он им обојици опрости и пусти их да живе у своме селу као прости сељаци. После годину дана Абдулу неко убије, а Добрњац побеже у Аустрију, бојећи се да и њега ко пе убије. Но Милош није остао дуго на миру. Кнезови нису свуда лепо поступали са народом, него еу га много гонили накулуке и друге радове. Оно друштво хетериста, нгго се саставило у Влашкој да побуни хришћане у Турској, мрзило је на Милоша, што није нодигао Србе на оружје, па је шиљало људе у Србију да буне народ против Милоша. У почетку године 1825. смедеревски кнез Петар Вулићевић, брат Вујице Вулићевића, дозна да има један човек који буни народ против кнезова и књаза Милоша. Он скупи неколико наоружаних људи и оде ноћу у село у коме је тај човек живео, и одведе га у затвор. Сељаци стану грдити кнеза Вулићевића, што напада ноћу на мирне људе, скупе се у гомилу и затраже од њега, да пусти оног, што је затворен. Кад кнез Петар види да је сељака много, он пусти онога што је затворен и врати се у Азању. Кад је тамо догаао, он је нашао још веће зло. Сељаци из Азање и околних села искупили су ее у гомилу и опколили његову кућу. Они су викали на кнезове и тражили да се смање пореза и кулук. Чим књаз Милош дознао ?а те нереде, он скупи нешто мало војеке и пошље евога брата Јована Обреновића да утиша нереде. Кад Јован стиже у Азању, он стане иеиитивати сакупљене сељаке због чега су незадовољни. Они му стану казивати како трпе велике неправде од Петра Вулићевића изамоле га, да намеето Петра постави за кнеза М ч лоја Ђака, Сељаци који еу дошли са Јованом и сазш сгану молити Јована да учини онако како сељаци траже. Јован не знајући шта ће, пристане да за време буде кнез Милоје Ђак, и обећа да ће га књаз и потврдггк ако Петар буде крив. Одатле Јован оде у Пожаревац. Милоје ее звао „ђак" за то што је у младости лепо певао у цркви. У време Кара-Ђорђа био је писар код Вујице Вулићевића, а доцније се занимао трговином. Чим Јован оде у Пожаревац, Мплоје Ђак сгиже у Паланку и почне говорити сељацима како их је Јован преварио, како књаз