Просветни гласник

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА ОД 180 4—68

713

неће урадити оно , што они желе. Око њега се искупи до.бООО људи и пођоше право у Ерагујевац на књаза Милоша, јер његасу окривљавали што трни Петра и друге р^аве кнезове. Милошу брзо стиже војске из Јагодине, Ужица, Пожеге и Груже. Ову ову воЈСку књаз Милога преда гружанском војводи Вучићу, који похита у Тополу, где је се зауставио Ђак. Вучић се утврди на брду Опленцу. Оутра дан Вучић удари на Ћака и његове људе и 'Бак у почетку битке буде рањен и побегне. Вучићу стигне у домоћ и Јеврем, Милошев брат, и они раетерају све незадовољнике. Ђак лобегне до Мокрог Л.уга близу Веограда, но ту га ухвате и одведу књазу у Баточину. Књаз га преда народу, а народ га убије. После ових нереда књаз Милога постави другога кнеза на место Петра Вулићевића и промени још неке кнезове и обећа народу, да ће кнезови боље с њима поступати. Да би лакше и боље управљао народом књаз Милош установи, место народн е канцеларије, српски совет. Совету је био посао да се брине о миру у земљи; да пресуђује парнице, које судови нису могли пресудити ; да са књазом разрезује и скупља данак; да издаје наредбе кнезовима и судовима, како ће се управљати, све у договору са књазом. Но на скоро се догодило нешто важно. Године 1825. умре руски цар Александар I, а на његово место дође његов брат цар Никола. У пролеће 1826. године он затражи, преко свога посланика у Цариграду, да турска војска одмах остави Влагаку и Молдавију, да турски цар ношље посланике, да прочитају и објасне букурешки уговор; и да пусте из апса српске посланике. Турски цар био је тада у невољи, јер је хтео да укине јаничаре и да заведе нову војску, па за то пристане на еве, што је руски цар тражио. Турски и руски посланици састану се у вароши Акерману и ту на ново утврде уговор. По томе уговору Србији је одређено: да Турци живе само по градовима; даСрби дају Турској одређену сумуданка; да добију и оних шест округа; и да сами управљају евојом земљом. У Орбију дође руски поеланик , те ово све објави књазу и народу. Али Турци су одуговлачили и нису хтели да испуне овај уговор.

Турски цар по штоје нотукаојаничаре и уредио нову војску, низаме, обЈави , да неће да зна за уговор са Русијом. С тога руски цар у Априлу године 1828 објави Турској рат. Целе те године руска војска тек је могла прећи Дунап и заузетк неке градове у Бугарској. Због тога су се у Орбији јако бојали, да Турци не уђу у Србију и не опљачкају је. Али године 1829. руска војска пређе Валкан и освоји и само Једрене. То намора Турке те направише у Једрену мир, и обвезаше се да ће све ис-пунити што су обећали. Но Турци су опет отезали да испуне уговор и тек 1830. године дао је цар свој хатишери® и евој Ферман. У томе Ферману стојало је : Турци су могли живети само у градовима ; Срби су плаћали одређену суму данка, а остављено пм је да живе и да својом земљом уцрављају како им је год воља ; осем тога добили су и шест нових округа, који су се онда звали: крајински, тимочки, параћински, крушевачки старовлашки и дрински. Кнез Милош сазове скупштину и пред њом је прочитан царски Ферман. Скупгатинари су сви били весели. По што им је Милош изговорио беседу, поздрави се са њима и оде. Скуппггинари се носле састану и напигау књазу Милогау једно велико писмо, у коме су му благодарили на његовом великом труду. У томе пиему они су му казали да је он „отац Србије и поеле његове емрти да нико не влада него његови синови. Они су нанисали јога једно писмо турском цару и молили га, да и он потврди књаза Милоша за српског владаоца са правом, да после смрти књаза Милогаа престо узме његов најстарији син или ко буде на реду. Треће пиемо написали су руеком цару, у коме су му благодарили, што чува и брани српски парод. После кратког времена дођу руски и туреки комесари, те обележе куда ће бити граница између Србије и Турске. В<лада ^њаза Ми^лоша 1830. год. до остав^е Године 1880. Милош се старао, да се изврши царски Ферман , т. ј. да Турци изађу из оних шест округа, што су их Срби добили. Друга њеаова брига била је да добије од турског цара потврђење за паследног кнеза Србије. Милош погаље