Просветни гласник

714

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРБА ОД 180 4 — 6 8

депутадију у Цариград да ради код турске владе да се ово двоје изврши. При крају године 1880. турски дар даде нов хатишери®. Књаз Милош сазове у Београду скупштину 30 Новенбра на св. Андреју, да се тај хатишери®* прочита. Сам књаз Милош крену се у Београд где 10 година није долазио. Турски наша изађе му са својим чиновницима читав сахат у сретање. Ењаз одседе у дворцу. а за тим оде у велику цркву, где је одслужена служба. Оутра дан пред многим народом прочитан је хатишери® пред градским вратима, који се ту био искунио. У хатишеришу је стајало : да Срби слободно исповедају своју веру; да је књаз Милош наследни књаз Србије; да се Србији даје оних шест округа; да Срби плаћају цару једну суму данка; да се паша и турски чиновници не мешају у српске послове; да Турци живе само у градовима и т. д., и т. д. Али узалуд је био царев хатишери®, јер се Турци не хтедоше одмах иселити из оних шест округа, пгго су одређени Србији. На срећу Срба дигне се у Босни буна, те књаз Милош лако узе округе дркнски и старовлашки. Остала су била још четири округа. Милош је непреетано тражио у Цариграду, да се ови окрузи предаду Србији, али њему одговоре, да се мало претрпи. Један догађај учини те Милош заузе сам те округа. Тај догађај био је овакав: У Крушевцу живела су два богата Турчина, два брата Френчевића.У почетку године 1833. они отму две српске девојке које су биле сестре и натерају их те се потурче. Народ у округу крушевачком и параћинском устане на оружје, да се освети Турцима. Књаз Милош одмах нареди да се Србима који су се побунили пошље оружија, барута и олова, и да им со то кријући преда. Турцу побегну и затворе се у Кругаевац и Параћин, а многи побегну у Ниш и Ле. сковац. Милош се договори са пашом шшким те све извиде, пајавише у Цариград. Најпосле Срби ХатишериФ је царск.о писмо, на коме сам цар напише ово : »Султан Махмуд - хан, син султана Абдул-Амида -хана свагда иобећујући. Садржај његов нека буде испуњен.« А Ферман је писмо , које у име цара издаје велики везир. ХагишериФ се сматра као светиња и не може се уништити, а Ферман може.

добише и округе и оне две девојке, што су их Турци отели. Остао је био само још округ краински. Али у јесен 1838. године и тамо се народ нобуни, због тога пгго су Турци позатварали неке кметове. Књаз Милош ношље одмах нешто војске да помогне народу и нареди да се јога војске искупи. Турци нобегоше у Видин. И тако Срби добише и тај округ. По гато је књаз Милош задобио оних шест округа, требало је написати законе по којима ће судови и друге власти судити народу. Али у Србији тада није било учених људи, који би те законе написали. Књаз Милош био је одредио неке људе, да спремају законе, али је то ишло тешко и полако. Вбог тога, што није било писаних закона, Милош је морао издавати наредбе о свему шта треба да се ради. Многе старешине нису биле задовољпе са радом књаза Милоша и почну се договарати, како ће књаза принудити да напише устав и законе. (Устав је закон у коме се одрећује: које власти могу бити уземљи; ко издаје законе, за народ; каква је власт књажева; ко одређује трошкове, што се троше у држави; ко бира посланзке за скупштину и кад се посланици бирају и т. д. Друкчије не сме нико радити него онако, како у уставу пише). При крају године 1835. роди се дете Стојану Симићу, којијеживео у Крушевцу са својим братом Алексом. Стојан замоли старијег књажевог сина Милана да му крсти дете. Књагиња Љубица оде са овојим сином, и Милутином братом Хајдук-Вел.ка, у Крушевац на крштење. На крштењу Стојановог детета био је и Милета Радојковић, Милосав Вдравковић-Ресавац и Аврам Петронијевић*. Кад је при ручку седела књагиња Љубица, сви који су ту били пили су у здравље књаза и његове породице, а кад књагиња у вече отиде у своју собу, они су се договарали, како ће принудити књаза, да напише устав и законе. Најпосле се договоре да подигну народ, и да са народом траже то од књаза. Кад се крштење и весеље свршило, књагиња се врати са сином. Са њом је ишао и Милутин брат Хајдука-Вељка. Он путем каже све књагињи Љубици, гато су се доБиограФије свију ових људи треба ученици да знаду у кратко из декција Земљописа,