Просветни гласник

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА говорили у Крушевцу, а књагиња каже књазу. Ењаз Милош је био тада у Пожаревцу. Он позва Милутина и запита га за оно, птто еу се договарали у Ерушевцу, и он му све испрача. По што је књазу Милошу испричао, он није могао да трпи, него напише писмо Отојану Симићу и јави му, да књаз све зна. Кад Је Стојан Симић видео из пиема да књаз зна за њихов договор, он то јави Милети Радојковићу и Милосаву Ресавцу. Они се договоре да одмах иду у своје округе и да позову народ да иде у Крагујевац. Народ пристане са њима и грдна гомила сељака пође у Крагујевац, и ако многи нису знали за што иду. Кад све ово сазнаде књаз Милош. он се препаде јер је држао да су они устали на њега. Али њега увере, да му нико не мисли зло, и он брзо пошље Вучића у Крагујевац, да узме оно војске, што је тамо б~зло и да изађе пред Милету и његове другове. Милета са народом стигне близу Крагујевца и ту се утаборе. Милета забрани, да нико не сме говорити против књаза. нити што пљачкати и отимати. Вучић опет није сгајао без посла. Он наоружа Крагујевачане и постави стражу око књажевог конака, а сам узе 150 коњаника и оде у табор устаника. Кад је тамо дошао, он је питао, да му Милета и његови другари кажу шта ж^ле. Они му одговоре, да хоће дз траже од књаза, да напише устав и законе. Кад Вучић види, да Милета неће са народом против књаза, он их пусти те уђоше у Крагујевац 8 .Јануара 1835. год. Ту се почну на ново договарати и договоре се да траже од књазада напише закон : да нико не сме бити затворен ни кажњен док се не види "да је крив; да се ником не може узети имање, док то не пресуди суд ; да се сваком суди по закону ; и да се напише устав. Одабере се 35 људи да иду књазу у Пожаревац а са њима оде и Вучић. Књаз пристане на све, што је Вучић уговорио и обећа да ће то све извршити. Кад ее Вучић врати у Крагујевац, Милета је са својим друговима већ бие отишао кући. Ово скупљање народа, да тражи устав и законе, зове се „Милетина буна." После неколико дана Милош дође у КрагуЈевац где га свечано дочекају. По његовој заповеети био је

срба од 1 80 4 — 6 8 7 1 5 ту дошао и Милета Радојковић, Стојан Симић и Аврам Пнтронијевић. Они клекну пред књаза и гамоле га да им опрости. Књаз Милош подигне их и овако им рекне : „ми сви имамо погрешака; ја сам еам по некад грешио; да гледамо да своје погрешке поправимо и један другоме да опростимо.» Да би им показао, како им од срца прашта, он зовне Милету, Симића и Петронијевића у цркву и они му се закуну да ће бити верни. На Сретење године 1835. састаде се у Крагујевцу велика народна скупштниа. У Крагујевац је било дошло врло много света, да чује шта ће екупштина радити. Милошев еекр&тар прочита књажеву беседу у којој је казао, за што је ззао скупштину. Сутра дан, 3 Фебруара, отпоче се читати устав. У уставу је било свега 14 одељака (глава). У првом одељку говорило се да је Србија књажевина и да се дели на округе, срезове и општине. У другом одељку говорило ее о ерпеком грбу, и засгави. У трећем одељку о томе, какве ће бити власти у Србији. У четвртом о томе, да књаз пз-' даје законе са советом. У петом одељку говорило се о томе, да је престо књажевски наследан у породици Обреновића. Шеети одељак говори о дужностима еовета и т. д. и т. д. Еле, устав је био нанисан на брзу руку и остало је да се напишу закони. Књаз распуети скупштину. Скупштинари му заблагодаригае на труду и поднеше му на дар златну сабљу окићену драгим камењем и златну чашу, а то су још раније наручили, те се у Вечу налравило. На сабљије било написано ово; „Своме књазу Милошу Обреновићу бла^одарна Србија." Овај усгав, који је књаз Милош дао српском народу, није се допао ни аустријекој држави, ни Русији ни Турској. Турци су захтевали да књаз Милош укине устав, који је дао народу, јер кад у Турекој нема уетава, онда не мора бити ни у Србији, која је зависна од Турске. Шта више тада није било устава ни у Аустрији , а Русија га и сада нема, на за то су они сви викали на Милоша, што је он дао своме зароду уетав. Најпоеле позову књаза Милоша, да иде у Цариград. Он се поче епремати за тај пут и приправи богате дарове за цара, његову породицу и најглавније чиновнике. 19 Јула 1835. године књаз Милош се кренуо