Просветни гласник

716

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА

и отпутовао у Цариград. Уз пут. где се год Милош зауставио, предусретали су га Орби, Турци и Бугари. Срби су хтели да поздраве књаза Милоша за тс, што су га волели. а Турци и Бугари хтели су да виде тога великог јунака сриског, који је свој народ ослободио. Милога се у Варни иавезе на море и сретно стигне у Цариград. У Цариграду су све припремили гато треба за дочек књажев. Тек после неколико дана књаз је изашао пред турског цара, који га богато обдари са орденима и златном сабљом. Оутра дан погаље књаз своје дарове турском цару. Књаз Милога бавио се вигае од два месеца у Цариграду. При поласку оде те се поздрави са цареа. Цар му поклони гаест топова и 22 ордена за српске најглавније чиновнике, и за његову браћу и синове. У Орбији се обрадују доласку књажевом и пошљу му поздраве и добро догалице са свију страна, а многи су изагали и лично предусрели књаза. Весеље је било у целој земљк. У Цариграду су турски цар и посланик руског цара казали књазу Милогау како Орбима није потребан устав. 0 тога књаз Милога објави народу, да устав не може внгае оетати. Власти које је устав прописивао, књаз није хтео промењивати. Људи којима није било по вољи оно, што Милош ради почну опет викати по народу, али народ им није веровао. Они су говорили како је књаз хтео да купи у цара Ферман да њих побије, па да иосле он управља како је њему воља. Такви су људи били: Аврам Петронијевић, Отојан Симић, Вучић и још неки. Вучић је био нарочито с тога љут, што није добио орден, кад је књаз из Цариграда догаао. Али народ им није никако веровао оно: гато су на књаза говорили. Кад непријатем књажеви видеше, да им народ не верује, они почеше бегати из Србије у Влашку и Аустрију. Први је побегао Стојан Симић у Влашку. Но то му није било доста, што је отишао из Србије, већ објави да он није српски грађанин него турски. Исто

I тако побеже и Ђорђе Протић у АустрИЈу. Из Аустрије и Влашке жалили су се они руском и турском цару против књаза Милоша. И сам Јеврем, брат књаза Милогаа, завади се са књазом и пристаде уз Вучића, Симића и друге, те је са њима заједно тужчо књаза руском и турском цару. Тако је трајало скоро две године. Да се не би дешавале свађе у Србији, Турска и Русија договоре се, да нанигау за Орбију устав. Они јаве књазу Милогау, да погаље једну депутацију, па да тамо у договору са руским послакивом и турским министрима напишу нов устав. Књаз Милош пошље депутацију, а у тој депутацији био ,је и Аврам. Депутација се бавила у Цариграду неколико месеп.и —- све до краја 1838. године. Књаз Милош непрестано је писао депутацији и депутација му је одговарала. Али Аврам Перонијевића непресгано је радио код турских министара, да се у уетаву напишз, да књаз поставља за советнике заслужнељуде, али да он не може отпусгити ни једног саветника док се код туреких министара не докаже да је крив. Турским министрима се то допадне и они напишу у уставу оно, што је Перонијевић желео. Депутација се вратила из Цариграда у Србију тек у Јануару 1839. год., а 13. Фебруара исте године прочитан је тај устав пред народом на Калимегдану Књаз Милош био је научио да заповеда и да влада како он зна. С тога му се није допадало, што је у устав стављено оно о советницима. Осем тога књаз Милош је често сазивао скупштину, а уставу није било ништа написато о скупштини. Кназ Милош је видео, да ће имати муке са советницима , јер ако се неки советник долада Турцима, књаз га није могао огпустити , па макар он највеће зло чинио. Народна скупштина била је у обичају код српског народа, а сад о њој није било ништа написато. Да се не би догађала неслога и свађа са советом и да се због тога народ не би узнемиравао, јер еу нереди већ били отпочети, књаз Милош даде оставку и оде из Србије 13. Јуна 1339. год.

(СВРШПЋЕ СЕ)