Просветни гласник

О ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА

тања , свака од њих једне исте покрете производи; на кратко, животиња је таква прави автомат постала. Свест и намера сасвим је ишчезла, само се воља у врло незнатном степену опажа. Из овога се види: да мождино, не може недостатак мозга да замени, она дејствује само ао начину ганглија. Ова наведена посматрања и опити јасан су доказ: да мозак госаодари над м"ждином и њеним, функцијама. Ова сличност како у животиња тако и у човека подудара се на основу аиатомске једнакости и облика у оргапима, и ми можемо с пуним правом опите на животињама прављење и на човека да пренесемо и из тога да се користимо. Истипа да је врло тешко живот мозга и његових замршених органа односко душе и тела објаснити, јер то снада у најтежу грану науке; но надати се треба, да ће се ово питање само поступним путем и за неко време да реши. Ми још нисмо у стању да на сва питања одговоримо, само је нешто мало доказано. Но и ако је мало доказано, опет зато велика је срећа што је главно и најважниЈе доказано. а то је: да је мозак седиште свести. Држим да смо ово на основу опита потпуно доказали. Да би доказали какву Функцију врши мозак без мождине, треба да се овим експерпментом послужимо Ако каквој животињи мождани канал на потиљку отворимо; па мождину пресечемо и извадимо, видећемо да је свако могуће кретање престало, али осећаји су сси ту. Свести имаде и положај ће да позна у колико то у опште може животиња. На овај је опит врло грозан и мислим да неће ниједан природњак да га тако лако предузме и да мучи животињу на овај начин без нужде. Без нужде велим зато што наука има других бољих и лепших доказа, а _ти су : аосматрања на човеку. Повреда мождине ргарочито у горњем делу производи најужасније болове који се не дају замислити и такове су повреде вавек смртне. Док још болесник живи, лекар има прилике да посматра не само грчевито стање и фуикциону збуњеност, пего и душевни живот болесника; но ово на жалост ником није лако да посматра, јер му се одма мора смучити. Болесници увиђају своје јадно и чемерно стање, знају где их боли али увиђају да им је свако напрезање узалудно јер немају моћи да икакав уд тела покрену; увиде јадни, да својом вољом не могу више органима тела да заповедају. Повреда мождине отежава само своје фупкције, јер мозак нема коме да заповеди, а пе душевну свест, која је с мозгом у свези. Свесг у нижих кичмењака не састоји се само у мозгу, већ је и у мождини има. Ако каквој жаби главу одсечемо па јој стражне ноге у сумпорни раствор умочимо, видећемо како одма ноге вади из ове киселине и брише их једну о другу. Дакле свест и

73 5

осећај находи се код ње у мождипи, док код виших ' животиња само у мозгу. Наука има врло занимљива изначајна посматрања још да наведе ; и то са самом главом која нема тела нити пак врата. Залимљиви тај случај, где је глава рођена без тела читавог трупа следећи је. Године 1783 родило се деге у Бенгалу,близу Калкуте, са две главе, које су прирасле бнле на горњем темену. Дете је иначе било врло добро развијено. Ова друга глава имала је истина величипу прве, до ува и доње вилице потпуно развијена као и права глава. Врат је био заокрњен, и изгледао као каква закржљава батаљица. Ова се друга глава хранила помоћу крвних судића, који су из прве главе у њу пролазили. За науку нечувени губитак, јер дете је после 4 године од уједа отровне змије умрло. Само дакле из првих година познајемо историју глаае без тела. Како је дакле њено понашање било ? Ова глава, која се као какав наразит озго натакла, у свачему је изражавала жељу коју и дете. Ако је дете плакало и ова је глава развукла црте на лицу и сузе пуштала; ако је деге сисало, и ова је глава то исто чинила, пуштајући из уста пљувачку; ако се је дете смејало, и она је. Из ових се посматрања не може закључити, да је она самосталну свест имала. Што је ова глава одма почела да плаче још док дете није ни наумило, што очи обојих глава нису хармонисале у покрету, то се има самосталности мождипе приписати. Ова посматтрања одлучно су доказала: да деге док је спавало ова је глава г.ише пута гледала, а кад је дете будпо било, онда је опет друга глава сиавала. Ова промена у спавању и будноћи дпказује да је она глава односно овога имала своје сопствеие свести, а одиосно горе наведеног да није имала, јер у горњем примеру мождина игра своју самосталну улогу. Кад је дете умрло , ископа ноћу газда . код кога су родитељи служилп ову дуплу главу да би тиме и науку обогатио. Тиме се јединим путем могло до главе, доћи. јер родитељи из религиозних предрасуда не би нипошто дозволили , да им дете незакопано остане. Обадве се ове главе находе у Лондону, које су у врло скупоценом стакленом затвору остављене, као каква изванредна реткост. Обадве су главе једпе величипе и према годинама потпуно прирасле, тако да баш ниједна кост ни првој ни другој не Фали. Било је неких незнатних апомалија, али томе је бабица била крива, јер се је уплашила од оваквог детета и бацила га је па огњиште тако, да се је на много места изгорело. Обадва су мозга сасвим један од другог одвојени, и сваки је имао за себе дебеле опну (ск1га та1 ;ег) у коју је мозак обмотан, само су крвни судићи из прве главе у другу прелазили. Врло је ве92 *