Просветни гласник

734

О ИНГЕЛНГЕНЦИЈИ

ЧОВРКА и ЖИВОТИЊА

може одношај између мозга и мождине повољнији да буде, т. ј. таким вежбањем добије мождина већу самосталност. За ово ш м служи пример виртуоза и у опште вештака на каквом инструменту. Деца која почињу клавир да уче морају се дуго да напрежу и муче, док свикну својим прстима да сваку дирку добро схвате и засебно ударе. Скала, од 8 топова изискује 8 пута воље и 8 пута напрезања и пажње. Зато се деца веома уморе од таквих лекцпја, и врло је будаласто дуго их оптерсћавати и зарана пм такве лекције задавати. Али поступним обучавањем ствар се промени, тако рећи: у крв пређе. Таква покретања, која се дневно и на један исти начин повторавају, доведу дете до обичајености и навике ; а чим се је навикло, онда не потребује много зоље и напрезања, те да оствари што има. У виртуоза , је на највећем ступњу та обичајност, јер на један једити ггоглед читави ред нота с места схвате и без икакве муке одсвирају. Они дакле потребују врло мало импулса и незнатне воље а да прсте у најбрже кретање ставе. Прави декламатори не треба да пазе на мимику и движење руку и осталих органа; њима треба само један поглед да на предмет баце , па да дело без по муке и са највећом вештином представе , без икаквог напрезања мозга. Сличан пример находимо и код животиња. Ако ухватимо какво пиле, иа му натрошимо хлеба или ма какве хране пред њега , видећемо како се отима из руку да храну са земље дохватн. Но ако му у томе магновењу одсечемо главу, впдећемо да и опет циља својим покретањем, да храну са земље дохвати, и ако нема више главе. Кад сам једном у селу ухватио петла на брзипи, па сам му главу одрубио , веома сам се зачудио, кад је петао без главе на читави 10 —15 корака утекао. Мождина је дакле добила заповест од мозга, да ту вољу изврши, и она чини то и даље за неко време , а да јој се једнако заповедати не мора. Познато је, да је римски цар Хелиогабалус највише у томе уживао, што је нојевима у најбољем лету главу одрубио , и радовао се као дете , што су н даље летели онако без главе. Наравно да он ни појма није имао, како и зашто то бива. Да би се одношај између мозга и мождине научно одредио, послужило се експериментима, који су дали врло занимљиве резултате. Читалац не треба да се згрози на опите, који се на живим животињама врше, јер такви се опити све на самог човека преносе, који су од највеће користи по њега; јер на човеку не можемо тако разноврсне опите да правимо. Ни само »друштво за заштићавање животиња« не брани, да се такви огјити праве, који су за општи род људства од неизмерне благодети; но оио не дозвољава да сваки,

без икакве нужде, и за онаке ствари, које су већ науци познате, животиње малтретише и мучи.') Ако каквом голубу или пилету мозак') извадимо и то са извесном предострожношћу, животиња и даље живи , опорави се од операције , али је сасвим неко друго створење постала. Таква животиња изгубила је скоро свако осећање , само по нешто мало осећа. По читав дан стоји на једном месту и никуда се не креће; не чује се ни да дише, и изгледа као какво испуњено створење. Пошто рана окоре, а то брзо бива у тица, и то ако се крв одма зауставила , онда оне почну по мало да се крећу, и то само услед спољпих утисака. Ако је гурнемо, она пође неколико корака; ако је метемо на прст и почнемо да је нијамо, она лепрша крилима, као да би бајаги хтела да лети. Првих дана морамо је вештачки појити и хранити кроз кљун. Овако накажене животиње могу и по неколико недеља да живе и то у приличном здрављу. После извесног времена изгледа као да су добиле неке мрачне појмове. Што ове животиње изгледају као да хоће своје перје да чисте, и што по неке покрете чине, не смемо узети, да је то доказ да нешто појме , као што неки научњаци мисле. Да би сигурнији били да им никакви инсекти кожу не драже , то узмемо још пре операције кавкаског прашка од буха и других инсеката и поспемо свуда по перју; а и после операције то чинимо са тинктуром истог прашка ; али животиње и опет зато праве неке покрете, нарочито перје чисте. Ми смо после оваког рада сасвим уверени, да нема више никаквих инсеката ни у перју ни у кожи. На основу тога објашњава се и оно што по некад хоће животиња да по земљи кљуца , као бајаги да храну тражи. Ми ћемо најбоље примером доказати. да је глад није на то натерала. За најпоучнији и на]бољи пример служиће нам здрава животиња и једна таква којој је мозак извађен. Ако здравој животињи ма какав непријатан мирис (шпирптус, амонијачки раствор) на носу намажемо , то се сместа та животиња помами , трчи тамо и амо ; тражи сва могућа средства да избегне непријатност; чупа ногама нос , е да би се како год опростила. Разне животиње разно се према овој дражи и понашају, више се према идивидуалном склопу управљају. Са свим друкче се понашају животиње које немају мозга, код којих је извађен. Индивидуалне разлике по карактеру овде нема. — Голубови, пилићи, зечићи понагпају се подједнако — једни као други, само величина и године гграве неку разлику. Животиње чине услед овакових утисака врло незнатна кре' Биди мој чланак »О Вивисекцијикоји је штампан у »Истоку« 1 87 9. године. ' Треба разумети велики мозак, а о малом биће доцније говора.