Просветни гласник

87

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОбВЕТНОГ САВЕТА

685

разуме и министар који је ово дело њему упутио; да је ово дело превод, који не треба Факултету Велике Школе да иде ; — да то није никакво мерило што је Савет у 2—3 случаја одступио од прописа, јер је по члану 5. закона о уређешу Главног Просветног Оавета овај надлежан за оцену свију књижевних производа који се издају о државном трошку. После тога Савет, с обзиром на то да је ово дело превод, одлучи с 8 противу 6 гласова: дајенадлежан за оцеиу овог дела и исто упућује па преглед и оцену г. др. Ј. Панчићу. V Прочита се реФерат др. Лазе Стевановића и др. Ј. Кнленте »0 итолској хигијени « др. Багинскога, у преводу др. Јарослава Кужеља и Јоксима Марковића. Тај реФерат гласи : »Тлавном Лросветном Савету Дело »Школска Хигијена« од др. Вагинскога, које ми је главни просветни Савет изволео послати у преводу од др. Јарослава Кужеља и Јоксима Марковића на преглед, прочитао сам. Мени ово дело није непознато, јер сам га читао и у оригиналу, те с тога лакше ћу моћи о њему да кажем оно што мислим. Против самога дела у опште нема се шта рећи, јер оно је изврсно и темељно написано. У њему су заступљене све гране науке, које се односе на предмет. Оно је свестраио и научно обрађено , али оно није дело једног 'човека, него дело заједничког рада више њих стручњака, као што сам Багинскп у своме предговору признаје. Поред сопственог стеченог искуства он се још користио не само искуством него и паучним радом многих других стручњака , који му припомогоше да ово дело доврши. Но при свем том питањеје да ли би се оно могло у преводу, оваквом као што је пред нама, с коришћу применити на наше прилике овакве, какве су сада, и да ли би се могло узети све оно што се у њему казује, па да нам буде од каке вајде ? Спака књига која се пише мора имати неку цељ, за коју се пише. И школска Хигијена мора имати своју цељ, којој тежи. Но да ли је ова школска Хигијена таква, да се може у опште применити на све народе према њиховим разним приликама , или она нма само специјалне вредности ? Још нешто, да ли је избор преводилаца добар , и ако је добар, да ли су они стручњачки дорасли , да преведу такво једно дело , на коме је радило вигае стручњака? — Кад се ко иодухвати да преведе какву књигу , није довољно да зна само језик, на коме је књига напнсана , него мора још имати стручњачког

знања, те да књигу разуме, ако се хоће да се после не каже: на што ми таква књига, коју ми не уме ни поп ни учитељ нротумачити, као што једиом врло добро примети један критичар о некој Дијететици. Да видимо и једно и друго. Прво на шта наилазимо то је, што се одма у ночетку и то у неколико табака на широко и на дугачко говори о развићу медицине и о њезиним најновијим резултатима. , где није изостала ни перкусија и аускултација. Даље оиширно се говори о махнама немачких школа и како њихова уређења и наставе нису без прекора. Јадикује се што је Немачка далеко заостала у своме напретку иза многих других народа — упоређује се Немачка са Америком и Енглеском итд. После тога прелази се на задатак хигијене и ту се теоријски развија мисао о будућиости и опстанку немачке државе и прелази се на борбу између цркве и школе — све саме ствари које нам баш никако не требају. Пза тога долази иодела Хигијене на четири дела: I део Школско здање и његово уређење; II део Хигијена. наставе; III део о уаливу наставе на здравље, школске болести; IV део хигијенски надзор над шкилама. Сви су ови делови израђени строго научно, у њима се наводе разна мишљења и контроверзе , тако да човек читајући све то чисто долази у неприлику, које ће од тих разноврсних мишљења да изберс за себе као нешто позитивно. Свуда видимо теорију, која се до бескрајности развија. До душе покрај свег теорисања налазимо и доста лепих практичких ствари, које би се могле с коришћу употребити, али њих би ваљало са свим на други начин прерадити и удесити тако, како би могле поднетп за наше прилике. Како би то требало прерадити казаћу на крају а сад да пређемо на сам превод. II ако нисам бог зна какав зналац језика, опет налазим да је превод до зла бога рђав. Поред тога впдимо код сваког дела и подраздела скоро по читав табак литературе на немачком језику. Најгоре су преведени делови хигијенски, технички и геолошки, ма да ни они други нису најбоље испали. Термини нису као што треба погођени, они су више по невољи ковани. Али што је најгоре скоро свуда где се теоријски разлаже какав предмет тако је превод неразумл,ив и управо несрпски, да се не зна шта се хоће тиме да нротумачи. Примера ради навешћу само неколико места: 1., На 3 5-ом табаку: »Тако су Рењољ, Розе н Фојт нашли > истоме рударски гас и воденик; они су чак и у самом перспирационом ваздуху доказати, и мора се узети да их цревна слузна кожа усисала и у крв одвела«.