Просветни гласник

772

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА II ШОСВЕТНИ ДОБРОТВОРЦ

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

I Врој деце за школу дорасле у Немачкој и у Верлину По најновијим статистичким иодацима број деце за школу дорасле у Немачкој износи нешто више од 6 и по милијуна (6,569.7 1 1). Кад се узме да на једиог учител.а не треба да дође впше од 60 ђака, онда излази да учпгеља треба да има 10 9.Л 9 5; а кад се узме да једна учитељска школа може давати годишње по 30 кандидата учитељскнх, ондаизлази да у Немачкој треба да има 182 учитељске школе. Међу тим сада у Немачкој има само 169 учитељскнх школа од којих су 40 римокатоличких, 1 24 јеванђеличке и 5 мешовитих. На Пруску долази 113 учитељских школа, на Баварску 11, на Саксонску 16, на Виртемберг 4, на Баденску 4, на војводство Хесен 2, на Мекленбург-Шверин 2, на Мекленбург-Стрелиц 1, на Олденбург 2, на Брауншвајг 1, на војводство Анхалтско 2, на Липе-Шаумбург и Детмолд 1, на Тирингију 8, на Бремен I, на Хамбург 1 и на Либек 1. На сам Берлин долази 1 25.599 ђака, и то 6 4.88 1 ученик и 6 3.7 I 8 ученица. 1 01.530 ђака уче се у јавним, 10 16 у јеврејским и 24.069 у прмватним школама. По вероиспозеди нма их јеванђеличке 1 1 8.5 5 3, римокатоличке 6077, јеврејске 8071 и 26 1 припадају диеидентима, II Како стоји са слухом дечијим по школама Један лекар , који се бави испитивањем слуха у људи, и који живи у Штутгарту, предузи.мао је кроз дуже време испитивање по нижим и вишим школама и сиротињским заводима да се уверн како стоји са слухом дечпјим но школама. Он је досад испитао 59(>0 деце и ресултати до којих је дошао ови су: Уво које је

здраво чује на растојању од 25 до 3 0 мстара п кад се шапуће онако осредње, само кад је тишина свуда унаоколо. Деце која не чују добро има страшно много. Тако по основним школама нашло се 30 од сто деце која не чују добро било на једно било па оба ува, а још више нма деце, која су мало онако наглува. Деца из имућних кућа боље чују од деце из сиротинсЕих томова. Што су деца старија, све их више има која не чују добро. По сеоским школама боље стоји са слухом но ио варошким. — За учнтеље је интересантно да чују још ово, шта је онај лекар у Штутгарту сазнао: многа деца и не знају да ие чују добро, т. ј. да им је слух нешто покварен, а на многу такву децу тужили су се учитељи да не пазе у школи. За то овај лекар (др. Вајл) вели, да свако дете, за које се учитељу учини да није пажљиво, најпре треба добро да прегледа како стоји са слухом, јер за многу је децу доказано да она нису непажљнва за то што хоће да су таква, већ што не чују добро. У почетку године школске треба учитељ сву децу да исгшта и да се увери како стоје са слухом. То се може иевршити без велика труда и без великог губитка времена. Само ће тако учитељ бити у стању да се не цревари у оцени ког детета. Деца која не чују добро не могу пратити као што ваља предавања учитељева, ако не буду седела близу учитеља. III Чешка основна школа у Вечу У Бечу постоји педагошко друштву под именом „Каменсково друштво." Оно је ту скоро на једном свом састанку донело одлуку, да ове школске године отвори оспову школу у Бечу, у којој ће се деца учити прописаним предметима само на чешком језику. За сад ће отворити Чеси ту своју школу у оном крају Беча где има највише њихових земљака.

ПР00БЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ

I Г. Червенко Франц, ишкењер у параћинској Фабрици за чоху, поклонио је преко управе параћннске ниже гимназије 5 дук. ц. да се раздели еиромашним ученицима тога завода. На овом иоклону појављује се свесрдна захвалност г. двродавцу.

II Г. Радовап Радосављевић, инжењерски наредник у Нишу, поклонио је школи каменичкој, у срећу нишком, 10 комада разних мапа, које школа није имала, у врсднссти 20 динара. На оиом поклону изјављује се свесрдна захвалност г. Радосављевићу.

издање ii штам11л држа1ше штампл1'ије.

одговогни угедиии Стеваи Д. Поиоваи.