Просветни гласник

787

мње — иоред осталог - и великих иовчаних жртава, које ее не исплаћују одмах на прагу школском, но које у ближој и даљој будућносги богато награћују трудове оних генерација које су потпуно схватиле шта су дужне и себи и будућности свога народа. У прилогу - ј. част нам је поднети све измене и донуне које предлажемо, а за известиоца, који ће давати у савету потребна објашњења и за оно што није у овом извештају обухваћено, одредили смо свога члана, г. др. В. Бакића. 9. Новембра, 1881. у Београду Чланови одбора за претрес »цредлога закоиа о основним школама«: Милорад П. Шапчанин, с. р. Стеван Д. Т1оповић,с. р Др. Бојислав БакпЈ,, с. р. Димихрије Јосић, с. р. Живан Живановић, с. р. За измене и доиуне које је одбор у штампаном пројекту учшшо и које иду као прилог овом извештају, Савет одлучи, да се прочитају на састанку који иде. САСТАНА1? БХХУП 18. Новембра 1881. у Београду Билн су : председник др. Ј. Панчић , потпредседннк Ј. Пецић; редовни чланови: Ст. Марковић; П. Срећковић; арх Дучић арх. Нестор; Др. Л. Докић; Св. Милосављевић ; др. Ј. ВалентаМ. Миловук и др. В. Бакић. Ванредни чланови: Ј. Туроман ; С. Нпколајевић; С. Вуловић; Б. Тодоровнћ ; В. Карпћ; А. Ннколић и Ђ. Тешић. Привремени деловођа Стев. Д. Поповић. I Прочита се протокол 76. састанка. Савет усваја. II Др. Ј. Панчић изјављује, да жели, да се од сад сви реФерати подносе написмено, како не би што погрешно у протоколу било забележено. Да овај предлог учини, дало му је повода, што је у 72. записнику штампапом у XIX и XX свесци * Просветног Гласника,« забележено, као да је он споменуо, да је »Флора околине Ниша « од др. Саве Петровића, што се тиче научног распореда, удешена »по Медицијану, Хавелу и Харцеру." Ово није он споменуо, јер та су имена непозната у ботаничкој књижевности, а ако је која имена споменуо, то су морала бити имена ових аутора : Боасија, Гризебаха и Гренија е(; Годрона.

Прив. деловођа, одговара да имена која је споменуо г. др. Панчић, није у онај мах стигао да забележи, него је на корицама дела г. др. Саве Петровића нашао она три имена, па је мислио да су то та иста имена аутора. У осталом, протокол је у своје време ирочитан и да се онда погрешка његова опазила, могла би се исправити. Ст. Марковић примећује, да пословни ред дозвољава да реФерати могу бити усмени и писмени и према томе не може се пословни ред мењати према предлогу г. др. Панчића. Савет узима ово па знање с тим, да се овом изјавом др. Папчића сматра као да је исправљено оно што је у његовом говору у 72. заииснпку погрешно забележено. III Министар просвете и црквених послова, писмом овојим од 14. Новембра о. г. ГШр. 8243. шаље Савету на мњење: има ли г-ђица Емилија Димићева потребне спреме за учитељку Немачког језика у Вишој Женској школи. После кратког говора о томе, како је ова кандидаткиња свршила учитељску школу у Сомбору и како према томе нема нужде да полаже испит, Савет одлучи с 11 против 6 гласова, да г-ђнца Димићева има спреме за учитељку Немачког језика. IV Министар просвете и црквених послова, иисмом својим од 14. Новембра о. г. ПБр. 78'ЈО. спроводи Савегу на мњење молбеницу и документа г. ЈоеиФа Подградског : има ли квалиФикације за предавача немачког и латинског језика. Ј. Туроман изјављује, да он лично познаје г. Подградског; да је у Новом Саду био 7-8 година проФесор у гимназији; да је одатле отиглао у Сомбор и ту био проФесор гимназијски; да је ту писао брошире против мађаризације школа српских ; да је с тога пенсионисан ; да је врстан патриота словачки ; да је способан наставник и да би се могао примити за наставника оних предмета за које се тражи. Позле тога Савет одлучи да г. Јос. Подградски има квалиФикације за предавача немачког и латинског језика.. V Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 14. Новембра о. г. ПБр. 8 С 53. спроводи Савету превод пок. Милана В. Јовановића, б. државног питомца, » Митологија Грка и Римљана« од Л. Ф. Саске, на мњење : може ли се штампати о државном трошку као спомоћна књига за ученике средњих школа, и ако може, колику би награду требало одредити породици покојниковој.