Просветни гласник

'

ЗАПИСИИК ГЈЛВНОГ

наука хришћанска у којој се то исто може разлагати на начин којим ће деца ствар заволети и к срцу примити. Председник оглашује, да у овој општој дебати овога члана закључну реч има известилац одбора, коју ће добити на састанку који иде, кад ће се приступити и претресу појединих тачака овога члана.

САСТАНАК БХХХ1 2. Децембр а 1881. у Београду Били еу : председник др. .). Панчић и потпредеедник Ј. Пецић. Редовни чланови : Ст. Марковпћ, П. Срећковић, арх Дучић, арх. Нветор, др. Л. Докић, лр. Ј. Валента, М Миловук и др. В. Бакић. Ванредни члановш Ј. Туроман, Свет. Николајевић, Љ. Ковачевић, А, Николић и Ђ. Тешић. Привр. деловођа Ст. Д. Поповић. Заменик помоћннка Андра Никодић. I Прочита се нротокол 80. састанка Савет усваја. II Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 1. Децембра о. г. ПБр. 8696 спроводи на оцену Савету документа г. Јована Шандорова : има ли потребне спреме за предавача слободоручног и геометријског цртања. С.чвет одлучује, да документа овог молиоца разгледају г.г. М. Миловук и др Ј. Валента и о томе У Савету реФерују. III Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 1. Децембра о. г. ПБр. 8620, спроводи Савету рукопис г. проте Живојина Јовичића » Историја хришћанске цркве " на оцену : може ли послужити као школска књига зо школске потребе, и ако може, колику награду треба одредити писцу за прво издање његовог дела. Савет одлучује да ово дело прегледа арх. Нестор и да се умоли г. Јеврем Илић, проФесор богословије. IV Прочита се писмо министра просвете и црквених послова од 27. Новембра о. г. ПБр. 8639 ове садржине: „Главном Просввтном Савегу Писмом својим од 19. пр. мес. СВр. 106., доставио ми је председник Главног Просветног Савета , да је Оавет са 8 противу 6 гласова, на свом 72. састанку, исказао своје мњење, да се приликом прештампавања школских књига издаје писцима уобичајена половина првашње награде.

ШОСВЕТНОГ САВЕТА

С тога што ми се чињи, да у овој одлуци нису обухваћени сви могући случајеви и што су тога ради превиђени и гдекоји обзири правичноети према писцима, налазим за потребно повратити Савету ово питање и позвати га да га изволи свестраније расправити. Ово је потребно нарочито за то, што ће министар, вршећи одлуку саветску, имати чесго да долази у опреку с приватним правима, која писци на списе као на приватну евојину имају, и што ће се догодити да у случајима , кад се не погоде министаретво и писац, може школска књижевност остати на већој штети, него што би била уштеда која би се постигла. Да се ово докаже, најбоље ће бити, да се види како стоји данас с овим питањем. Као што је познато, до садаје постојала практика, да се за дело које се прештампава издаје половина првашње награде, без обзира на то, да ли ее дело мења мало или нимало, по драговољном пристанку пишчевом. Ако је то смисао и горње одлуке саветске, онда ее тиме ништа не мења у садашњем етању. 'Међу тим зна се и сувише да је досадашња практика неправична, нарочито према оним писцвма , чија су дела први пут слабо — ма из каквих узрока награћена , но која су се у истини показала као ваљана и као таква доживљују друго, треће итд. издање. Та је неправичност још већа, ако писац, од своје воље или по мњењу прегледача, мења и дотерује своје дело , да што боље послужи намењеној цељи. Тегако је увидети , зашто се писцу, чије се дело приштампава, не би дала и читава првашња награда. — па може бити и више, ако је први пут била незнатна — кад је оно, по изменама или без измена, признато за ваљано, и кад оно доноси може бити сваке године узастопце знатне користи државној каеи, јер се троши у хиљадама и випте комада. Има дела, која доносе годишње чисте добити по 3—4—5 стотина дуката државној каси. Узмимо сад, да писац, служећи се правом својине, које има на своје производе, не дозволи да се његово дело прештампава за половину првагање награде, која може бити не износи више од 1 или 2 дук. од пггампана табака, па ће се одмах увидети штета која може настати по школску лите-