Просветни гласник

820

записник главног

просветног савета

изводили својим знањем и својом вештином. Ту долазе разпи производи ткива, градива и т. д. Ј. ПециИ наводи да је задаћа основне школе, да даје општу спрему т. ј. општа знања , која, би могла послужити за основу даљем образовању; по томе немају у њој места стручне науке , дакле ни пољска привреда. Предлог Николајевића да се уведе познавање права и дужности грађанских као оделит иредмет нема места, пошто то иде уз земљопис. О томе може бити говора у наставном плану, кад дође на ред земљопис. За певање држи, да и оно спада у пре ;,мете општег образовања, јер грађанско певање потпомогло би баш народну склоност и осећање према тој вештини, јер наш народ радо пева. Црквено певање ваља такође да се уведе , јер наш народ не одваја школу од цркве, већ и саму школу издржава рад цркве. Ни чему се више родитељи не радују, но кад виде да им дете чита апостол или лепо пева. Св. НиколајевиК се враћа на свој предлог и објашњује га тако, да он није мислио да деца изучавају читав административни механизам, већ само иознавање грађанских права и дужности, како би се, кад дорасту, могла лакше кретати у питањима општинским и државним. Одговарајући А. Николићу вели, да је до сад »опште образовање« и гонило децу из школе. Народ би их тамо радије давао, кад би им она давала и практичка знања; кад би их учила, како се хлеб зарађује. Потребно је дакле, почем немамо занатских школа, а земљоделска школа није дала ресултата , да се у ссновну школу уведу практичке поуке, али и то према потребама појединих крајева, а не да се у ужичком округу заводи школа за винарство, а у крајинском за сточарство. Држи да би се овим путем створили и услови за нашу индустрију. Овога има у Француској и Шведској. Тамо се ученици вежбају кројењу и шивен.у хаљина, обуће итд. За певање вели, да је важно, ако ће се њиме ићи на то, да се у деце гаји љубав према народним умотворинама, и да постану племенитија срцем и карактером. Ј. Пецић одсудно је противан стручним знањима у основној школи , особито оним за која нема ко да их предаје. Што се може, то се чини, као н. пр. женски ручни радови уче се у женским школама; а занатима се не могу учити, јер нема учитеља који знају толике занате колико се тражи. Оснм овога разлога не треба сметати с ума, да немамо у школским зградама просторије за разне радионице, које би се желеле установити. Осим тога немамо ни новчаних средстава, колико овде треба, а сумња је велика, да би општине хтеле и могле прихватнти ове издатке. Најпосле отворање техничких школа не спада у надлежност и бригу министарства просвете, него мини-

старства Финансије. Према томе Главни Просветни Савет пошто би изјавио , да у начелу усваја ове техничке школе, морао би очекивати да министар просвете код министра Финансије порадн на остварењу тога. Др. Л. Лазатревић примећује, да пољска привреда није никаква специјалност, јер је то једини хранитељ наше земље, а школа је једини пут којим би се пољонривредно знање могло у народ унети. А. Николић противан је да се познавање грађапских права и дужностн умеће у земљопис, као што хоће г. Ј. Пецић, већ хоће да то иде као засебан предмет. Пољску привреду прима, ако ће се разумети у природним наукама, а за занате тврди да би се само онда завести моглп, кад би било нарочитих мајстора као наставника. Г1. СреКковиб понавља своју општу мисао, да сј у овом члану нагомилани многи предмети, који терете памћење а нису удешени према очигледиом ме тоду. Треба обратити већу пажњу на изучавање природних и практичних наука. Кад је учитељу дат даи орања на уживање, то је ваљда за то, да ту практично учи децу пољопривредном звању. М. Миловук мисли, да у основие школе не треба уводити занате, већ за то треба установити нарочите земљоделске и занатске школе, како је која где потребна. У те школе нека се иде после свршена 4 разреда основне школе. Арх. Дучић. враћа се на приговоре, који су пали противу певања у основној школи, и иримећује да је певање у дрироди нашега народа, који је доста поетичан. Црквено певање срасло је тако исто с духом нашега чарода. И тако неће ништа бити од штете ђацими основне шголе , ако пауче коју црквену песму, тропар и т. д. Певање дакле треба да се учи у основној школи. — Даље прелазећи на предлог г. Миколајевића потпомаже га као добар, налазећи да се познавање грађанских права и дужности може предавати у основно школи. Љ. Ковачевић држи, да се предлогом не мнсли баш стручна пољопривредна наука, већ ирви појмови из ње. За то је и он мњења, да је треба увести у осиовну наставу и то само по сеоским школама. Што се тиче заната, ту мисли на оие технолошке, као : грађење свећа, сапуна и т. д., како пе би сељак морао и за те потребе да долази у варош ; дакле и овде не стручне занате, већ оне који имају више карактер домаће индустрије. Арх. Нестор налази да се познавање грађапских права и дужности може предавати деци само тако, ако им се учини приступачним ; но ипак није за то потребно нарочити предмет заводити, јер га замеЕвује