Просветни гласник

записник главног

се у њима понављало, допуњавало и утврђивало оно знање, које деца добијају у обичној основној школи. Пачином који предлаже Николајевић не да се то накпадити. У осталом ђаци, који би долазили у продужну школу, били би одрасли н не би се мешнли с осталом мањом децом, јер би пмали своје засебпе дане и часове кад би у школу долазили. Признаје, да су рђави сви изгледи за папредовање ових школа, особито пример недељних школа не улива нам никакве наде за добар успех. Но поред свега тога мисао о продужним школама не треба напустити, јер иначе биће празнина у закону. Нека се усвоји мисао у својој суштини, п то овде, јер јој је овде место, ;« редакција нека се удеси доцније и друкчије но што је у 4. члану. Ст. МарковиК изјављује, да по његовом мњељу основна школа не може заменити продужну, нити треба продужна школа да условљава број година у основној школи. Ј. Пецић додаје свом горњем говору, да је соаком познато како деца лако поборављају што као мала уче у основној школи. За то је добро да имају прилике у продужној школи поновити и проширити знања која су учила у основној школи. Основној школи и онако је задатак да маса буде писмена, а овде се даје прилика за то. Др. Л. Јаз&ревиК је противу продужних школа; а ако се баш хоће, онда нека су еквивалентне петој и шестој години основних школа. Иначе би се чинпла неправда, кад би се Једни натериг.али да уче пупих 6 година а други само четири годипе, а носле тако рећи да седе код куће. Хоће да се онај члан избрише и стави у прелазна наређења П. СреКковиК примећује, да за љубав оних који поборављају оно што науче у школи не треба заводити продужне школе, јер им и то неће ништа помоћп. Известилац др. В. Бакић налази тако1,е, да мисли овог члана могу доћи у прелазна наређења. После тога Савет одлучи с 13 противу 1 гласа да се 4. члан предлога са свим изостави.

Прочита се Члан 5. по министарском предлогу и одборској измени. П. СрећковиК. налази, да се међу наставним предметима који су предложени налазе многи, који оптерећавају дечије памћење и који су иепотребни. Такви су предмети : историја општи, па и певање и појање. За што је детету основне школе потребно да учи нпр. о томе, какав је Нероп био? Из науке хришћанске место прича о Адаму, Давиду и т. д., нека се деци објашњавају поједипа места из јеванђеља. Главно

просветног савета 8 19

је што треба дете да научи у школи то : да позна себе и своју околину. За то је доста : срискп језик, рачун, наука хришћанска, гимнастика, нешто јестаственице и Физике, но и то све да се учи начином очигледног метода, а пе да се само памћење дечије оптерећава. Св. Николајевић пристаје на све предмете побро јане у предлогу, али мисли да има још неких које би паљало додати. Парочито требало би да уђе међу наставне предмете познавање оиштинског закона и устава земаљског, зарад разумевања грађанских права и дужности. Тако се ради и у другим напредним земљама. Лаводи за пример Америку где се деца из раније упознавају с оним што им је потребно чим ступе у грађански живот, а на име с правима и дужностима у општини и држави. Осим овога жели да се уврсти још и познавање најпотребнијих заната. ) Др. А. Лазаревић нримећује прво да многе примедбе које је учинио г П. Орећковић могу се расправити наставним планом, а не законом који се овде претреса. Даље примећује, да ће у правилима, која се буду прописивала на основу овог члана, бити, по свој прилици, разлике између варошких и сеоских школа, јер нпр. пољска привреда неће се ваљда иредавати варошкој деци. За то . предлаже, да се у последњој алинсји овог члана после речи : » и у којој опширности« дода још ово" »шха иак ио селима а шта ио варошил1ач »прописује мипистар« итд. А. Николић пристаје на све предмете у предлогу изложене, а слаже се и с Пиколајевићем за увођење нових наставних предмета. Само не очекује од осно•не школе, да она научи ученике како се оре и копа, кроји и шије; њен је задатак да да детету оно што му је у опште потребно за разумевање свих ових ствари. С тога је против поллже привреде и противу увођење заната, чиме би се деца само оптерећавала без икакве користи Иије противан певању, ако му је цељ да развија укус; али ако је то зарад цркве, онда да се изостави. Нека се црква сама за то стара, како зпа, а школа да даје само оно што је за живот потребпо. Арх. ДучиИ примећује, да наука хришћанска не може изостати из броја наставних предмета, јер је закоиом ујамчена ; а и да пије, морала би остати, јер штете од ње не може бити никакве но само добра. Исто тако морају остати и српски језик, српска историја, рачун, познавање природе и др. У познавање природе долази све: и познавање човека и познавање неба и земље. У осталом придружује се предлогу Пиколајевићсвом односно завођења познавања закона ошитинског и устава земаљског. Но поред тога рад је да се учи и познавање домаће радиности, јер је врло потребпо да наша деца знају шта су наши стари про103 *