Просветни гласник

818

ОАОТАНАКБХХХ 30. Новембра 1881. године Били су . председник др. Ј. Панчић и потиредседник: Ј. ГТецић. Редовни чланови : Ст. Марковић, П. Срећковић, арх. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, др. Ј. В)лента, М. Миловук и др В. Бакић. Ванредни члановп: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Св. Вуловић, Љ. Ковачевић, Б. Тодоровнћ, В. Карић, А. Николић, др. Л. Лазаревић и Ђ Тешић. Прнвременп деловођа Стеван Д. Поповић. Иомоћник деловође Влад. Карић. I Прочита ое протокол 78. састанка. Пошто се учинише неке исправке, Оавет усвоји. II Прочита се протокол 79. састанка. С незнатним исправкама. Савет усвоји и овај протокол. III Св. НиколајевиЛ изјавл.ује, да је према закључку донесеном на последњем састанку, донео Формулисан свој предлог који гласи : »Ос новне школе отварају се минист-ровим иретиисом, чим се где за то иотребни услови исиуне. Садагиње школе иодигнуКе се свуда на четири разреда, а у сваком. срезу отвориће се школа с два иоследња разреда на једном месту, не рачунајуКи ту варошице среске.л А. Николип примећује, да би се потр'о члан 3. који је већ усвојен, ако би се примио додатак Николајевићев. Говор о практичном остварењу не спада у делокруг Просветног Савета ; то је мииистрово, па нека он гледа пута и начина како ће остварити оно што је трећим чланом усвојено. Др Л. ДокиК налази, да министар неће бити од говоран ако где не отворн школу. Општине стварају услове за отварање школе, јер ако оне ништа не спреме, министар ие може ни отвормти школу. Како Је опасност ту, да свуда неће бити потребних услова то се ваља постарати, да се законом створе. Према свему, Николајевићев је предлог добар и потребан. Ст. Д. Поиовић потпуно дели мишљење с г. Николићем у томе, да сс прва алинеја примљеног 3. члана не слаже с додатком Николајевићевим, јер док се тамо изреком каже, да основне школе имају 6 разреда, дотле овај додатак вели, као да је доста ако буде V и IV разред и на једном месту у читавом срезу. То није добро ни с практичне стране. јер нпр сад постоје три сеоске школе у срезу златиборском, у округу ужичком, које су доста удаљене једна од друге. Зар није боље постарати се да на сва три места дођу виши разреди, а не само наједиом, где ће бити још мучније ђаке искупити и издрж вати но до сада?

Николајевићев додатак могао би се примити само ако се измени у толико. да оно што се у њему вели не смета отворању виших разреда на сваком месту. Известилац др. В. Бакић нема ништа противу додатка Николајевићевог, само му, вели, није овде место Ако се нешто у том смислу хоће, онда би се на овом месту пре могло предложити, да се установи нарочита »виша основна школа « тако звапа »гра^анска« за децу по варошима , у којој би се поред осталог могла предавати и стручна знања као занати и др. Таквих школа има доста и по Јевропи и по Америци Иошто се Николајевићев предлог стави на гласање, Савет одлучи с 9 противу 8 гласова да се не усвоји. Прелази се на Члан 4. по министарском предлогу и с одборском изменом. Св. НиколајевиА. налази , да овај члан може да дође у прелазно наређење. Кад је усвојено, да свака основна школа има г> разреда, онда онамо где пема свих 6 разреда, нека деца иду у оближња места где постоје потпуне школе са 6 разреда. Према томе продужне школе нису потребне, јер и онако не би биле добро уређене. И тако овај члан може овде изостати, а за нрелазно наређење нека остане наиомена само о томе, к;>ко ће се учити дсца у оним општинама где нема 6 разреда. А. Пиколип прихвата предлог Николајевићев, додајући да мисли које су исказане овнм чланом могу доћи на ред кад буде говора о прелазним наређењима. У осталом Јпродужна школа одузима од основне, по предлогу, време за свој рад. Арх. Нестор налази, да од продужних школа, и кад би се завеле, не би било ништа. Које општипе не могу да отворе потпуну осповну школу са 6 разреда, нека шил.у децу у оближње школе. То ће бити боље, но заоодити продужпе школе, у које би се ишло само два пут преко педеље и дозвољавати да се њепи одрасли ђаци друже с малом децом на штету ове последње. Арх. Дучић примећује, да овај 4. члан противречи 3., у коме је усвојено да свака основна школа мора имати 6 разреда. Да не би било збрке, ле треба заводити продужие школе. У осталом слаже се с предлогом Николајевићевим. Љ. Ковачеви/г наводи, како смо имали недељне школе, па ппсмо видели никакве користи од њих, и налази, да би мучно ишло боље и с посећивањем продужне школе четвртком и педељом. За то је и он мњења, да сва деца иду у интернат оближње школе, ако које село не би имало своју нотпуну школу. Ј. ПециЛ примећује, да продужне школе имају смисла и оне су с разлогом овде стављене, почем би