Просветни гласник

103

записник главног просветног савета

817

лаже ? ПЈта ће да ради онај који учи 6 годипа основну школу ? Шта ће да учи у том V и VI разреду ? Просто нам та школа ништа не треба. И сад, кад сељаче учи по 4 године, неће да оре кад изиђе из школе, а кад буде учило 6 разреда, оно ће гледати да буде поп или какав господин. Говорник би имао још доста да наведе ; али је доста кад каже, да је противан сваком уређивању које се одозго павија. Св. ВуловиК потпомаже предлог г. Св. Миколајевића. И сам мисли, да је немогућно остварити потпуну основну школу. А при одређиваљу где да буде потпуна, жели да се поступа равпомерно, те да буду једнака права као што су једпаки терети. Арх. ДучиК слаже се с г. Пиколајевићем и налази да би било врло непрактично кад не би помишљали и на практичне стране, на оно што може и не може бити. Љ. КовачевиА налази да је све што се тражи казато с оним : »чим се где иотребни услови исиуне«• Ту нема никакве бојазни и може се десити да ће негде срез пре подићи школу но село и пре једну но две. Др. В. БакиК сложио би се с г. Николајевићем, али налази да треба ставнти у прелазно наређење оно што он тражи. Што се тиче равномерности, држи да ју је врло тешко извршити и да се не може свуда извести. Др. Л. Докић примећује, да оно ппо је у предлогу није довољно, него треба да се изреком каже, да срез има подизати и издржавати вигпе основне школе. Ст. Д. ПоиовиИ палази да према већ пркмљеном 3. члану није потребан додатак г. Св. Николајевића, Јер и ако су основне школе од 6 година, опет се не могу одмах завести свуда пети и шести разред. Јасно је да ће то ићи поступно, и нема места бојазни, као да се на неким местима неће отворити никако потпуне осповне школе, јер у предлогу закона, који је већ примљен, стоји да ће се оне отварати по могућности. Противно др. Л. Лазаревићу налази да број ђака није никаква сметња за нроширење основне школе. Што је сад број ђака недовол,ан, то је из узрока тога, што се лабаво врши закон о уиисивању и идењу дечијем у школу. У садашњем закону тражи се, да сваки ђак који отпочне ићи у школу мора свршити све њене разреде, и онда она сметња коју предвиђа г. Лазаревић отпада. Св. Николајеви/г изјављује, да и он не пориче начело : да основна гикола има 6 разреда. Али то не може бити од једном, нити ће се, може бити, остварити и за 20 година. По његовом мњењу треба све општине које имају школу од 4 разреда да издржа-

вају и два виша разреда. Како су школе од 6 разреда, то у ниже разреде треба да уђу општа знања, а у више пољска привреда и иољски занати (као : прављење земљорадничких справа и т. д .Ј. Већ због овог последњег није могуће завести свуда више основпе школе, већ само иа 1 — 2 места у читаиом срезу, почем ће бити мало онштина, које ће то моћи саме у својој средини остварити. Ако се ово овако не усвоји , дочекаћемо да нигде и не буде основне школе са 6 разреда. Андра Николић на приговоре о непрактичности изјављује, да нити је желео нити нрепоручивао, да се Просветии Савет пе обзире на практичност својих предлога, него је само казао, да Просветпи Савет не треба толико много да се о том бави. Пошто г. Св. Николајевић није противан основној школи од 6 разреда, опда он нема ништа противу додатка којим се прелазно, док све школе пе буду од 6 разреда, тражи да се бар по једна у срезу подигне. Али налази да се може додати доцније, а нарочи.'о код члана 4. П. Срећковић рачуна с оним што постоји, и налази да ће општине подизати школе од своје воље свуда где могу. Нека се да автономија срезу и школама, па где год је богатије село, ту ће се подићи и школе какве треба. Не треба силом тражити оно што не може бити, већ нека се нпр. у Златибору уче деца како се сир прави, а у Неготину о винодељу, а не обратно. Противан је предлогу г. Свет. Пиколајевића. Св. Вулоеић. Ако се остави по предлогу, т. ј. »ио могућности « да се отварају школе, онда ће бити неједнако. Једни ће окрузи имати много више школа но други. Окрузи подједнако сносе терете, и, по његовом мишљењу, ко је год за равиоправност, тај ће примити додатак г. Свет. Николајевића. Др. Л. Лазаревић налази да треба ову ствар овде исцрпсти, јерјој је место овде у 3. члану. Нико не иде на укидање 6 разреда. Сваки ђак који пође у школу треба да сврши шест разреда ; али ми треба да рачунамо с нашим људима, и онда не треба да се чудимо што ће и од сад бити мало ђака у старијим разредима. За то основна школа нека буде са шест разреда, само кад то не може бити у сваком селу, оида нека буде онде где може бити, а то бар у сваком срезу по једна. Потиредседник позива г. Свет. Николајевића, да јасно Формулише шта предлаже као додатак 3. члану и то да донесе на састанак који иде.