Просветни гласник

816

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

страна, као: да лечи децу од себичности и саможивости итд. Требало би уредити да родитељи доносе деци храну у натури коју би примао неки економ и спремао је заједнички за сву децу. Но да би се ово питање уредило што боље и потпуније, треба одренити од стране Савета једну комисију, која ће га про^чити и о уређењу интерната у основним школама правила прописати. Ј. ПециА налази да говор Св. Никодајевића иде у општу дебату, а не у прилог члана 3. предлога. Осим тога његов предлог није Формулован ; па за то нека га поднесе доцније. Сама ствар није пи нова, јер и сад има у школама заједничког живљења, само што оно није законом регулисано. Арх. Дучић налази, да се тај предлог може оставити за доцније, кад дође на ред 3 5. члан. Др. Л.'ЛазаревиК жели, да се одмах у начелу расправи предлог Св. НиколајевиКа, па да се доцније само стави на потребно место како се не би дангубилоЈ. Пецић налази да се начелно може предлог СвНиколајевића лако решити и Формуловати Што се тиче правила о заједничком живљењу по школама, томе није места у закону, нити би могла ући, докле се не би редовним путем претресла. Нека г. Николајевић доцније свој предлог поднесе и мотивује, па се начелно може о њему донети одлука. Савет одлучи, да се код члана 35. реши о предлогу Св. Николајевића, пошто га међу тим Формулише и поднесе на ново.

П Срећковић жели и сам, да поднесе један додатак. Већ је у једној прилици раније говорио, како у сиромашнијим и неудеснијим крајевима могу место нарочите школе бити путујући учитељп ; али како се деца могу учити и сама код куће, учећи од старијих, и сад предлаже додатак: које дете изучи књигу код куће, ослобођава се од обавезе да иде у школу. Потиредседиик изјављује, да овом додатку никако није место овде. ј

Св. Николајевип поводом тога што је Просветни Савет укинуо разлику између више и ниже основне школе, а држећи да се основна школа од 6 година не може остварити још за дуго време, жели да се у члану 3. стави додатак: да потпуна основна школа (од 6 годшга) мора бити бар у сваком срезу по једна. А. Николић : Јасно је, зашто је потребна осиовна школа од 6 година, и о томе не треба више разговарати. С предлогом г. Св. Ннколајевића хтело би се, да се Главни Просветни Савет покаже практичнији од министра. То није његов задатак. Просветни Савет, по природи свог задатка, ослобођен је од тога Ј лавни

Просветни Савет неће погрешити кад поднесе министру и нешто што је идеално добро, па макар и не било са свим практично, јер у министра јс свакако последња реч, почем он може оно што му се поднесе променити, скратити и удеспти онако како је могуће Нека се у теорији разбистри макар само идеална основна школа; нека се истакне ј^дном оно што је добро, што треба да буде, па макар се и не извршило баш тако одмах. Основна школа треба да траје свуда по 6 година. Зарад тога постоје многобројни разлози, а од тих нека се спомену само ови : у I разред гимназијски долазе ђаци који не умеју честито ни да читају. Осим тога велика већина народне деце остаје без правог школовања. Према свему дакле ваља појачати основну школу. Је ли основна школа потреба народна ? Ако јесте, она се мора подмирити. Нека се не износи као да нема новаца за то. Као год што је било време, кад није било пушака у народа, па се рекло . дајте да их општом снагом набавимо, тако исто мора се радити и овде, јер развлачити се не може. Ми се морамо упети , рекло се онда, ми морамо зајам учинити, па створити оно што желимо. Колико су пушке биле потребне, школе су куд и камо више. Данас имамо око 900 учитеља, а према овом новом закону треба ће нам и више. Овде где се тражи реч саветовања, мора се изнети : шта и каква треба да је основна школа. И за то се не тражи од Савета, да се он меша у практично извршење, већ само да каже оно што је по себи добро и корисно. Др. Л. Лаза ревић потпомаже предлог г. Свет. Николајевића. Пе слаже се са Андром Николићем, да ми не треба да пазимо на практичност. Рад је да се не доноси одлука која се не може извршити. Потпуна основна школа још се не може остварити, јер 1. нема довољно ђака ни за садању малу школу; 2. нема зграда ; 3. нема учитеља, јер кад дојакошњи учитељи по речима А. Николића не могу да спреме ђаке за добро читање и писање, како ће их снремити овим дисциплинама које се сад предлажу за V и VI разред; и 4. што најзад баш за то што је потрошено за пушке и остале преке потребе народне, нема се средстава за овако проширење школа. Он тражи да основна школа буде нижа и виша, онако као што су и гимназије, а за ђаке да буде обавеза изучитп целу основну школу. П. Срећковић тражи за основну школу само она знања, која су практична и која су преко потребна народу. Ако се тако не ради, биће као и са земљодељско-шумарском школом, коју су учили сиромашни младићи као бајаги за то да унапреде земљорадњу. Како ћеје унапредити, кад немају нигде ништа? ЈДељ дакле није постигнута и од те школе нема ништа. Шта се хоће са овом среском школом што се пред-