Просветни гласник

815

године уче у гимназији неки предмети који се до сад нису учили и које они до године не би могли положити. Уз то треба имати на уму, да је закон о ис питу зрелости изишао раније него што су примљене књиге из који би се ђаци спремали за тај испит. Да би проФесори дангубили, кад би сад у Јануару испитивали ове ученике, то је истина ; али треба имати на уму, да је овде у питању читава година, за коју се мора нешто труда и врсмена жртвовати од стране проФесора. Но може се удесити да ови ђади полажу ислит ван осталих часова школских и кад имају времена они проФесори, који ће их испитивати и који ће заседавати на испиту зрелости. Уз то не траба заборавити да ови ђаци неће иолагати испит зрелости из свију предмета, него само из 2— 3 предмета, из којих су иали. Кад је у питању правда, онда треба да се жртвује Формалиост, која и онако није законом већ министарским правилима прописана. У осталом овде се неће огрешити ни о ред ни о правду, јер што су ови ђаци пали на испиту зрелости, а осим њих и толики други, може бити да нису баш само они криви, него и наставници њихови, који треба да су одговорни кад велики број њихових ученика не изнесе потребну количину знања из школе. Међу тим зна се и то, да је ове године пао 21 ученик. Међу њима има скоро половина бољих од оних што су прешли у Велику Школу. Министар је вољан, као што сс види, да се учипи милост само у томе, да се дозволи раније полагање испита, па на њему нека сваки покаже што зна. Други су наводили, да не треба одступати од прописа који постоје (види чдан 5. који гласи : ђОном ■ученику, који арве године не иоложи исаит з-релости или који аадне на том исииту, доиушта се аолагање исиита само идуће године«-]. Испрва је било да се понавља исгшт после 6 месеци , на се увидело, да је непрактично, јер ту не долази само усмени него и иисмени испит, и иСпит зрелости траје дуго, нпр. по 10 дана. Држати те исппте ван часова школских, нпр. од 4 до 8 и 9 часова у вече, није могућно, јер сви су разреди у гимназији препуни и многи наставници имају доста посла докле прегледају по 90 писмених задатака само нз једног разреда. Распуштати ради тога ђаке у почетку нове године, такође је непрактично, јер сваки распуст учини, те су 1>аци и после 2 — 3 дана распуштени. Испит зрелости заведен је тога ради да нико неспреман не прелази у Велику Школу ; он је као неко решето, кроз које проиадају они који не знају. Ко год хоће да се спреми за тај испит, треба му најмање годину дана времена. Што се тиче прошлогодишњег испита, он је вршен савесно и са свом строгошћу, јер је но 7 — 8 часова дневно рађено. Што се тиче ђака, било је међу њима који пису знали ни најобич-

нијих ствари нпр. из Земљописа, Кад би се дозволило овим ученицима оно што траже, засведочило би се да испит није никаква озбиљна радња, него као нека игра. Овако сваки ће се добро узети у памет, па ће радити и учити својски јер изгубити годину дана није мала ствар. Најпосле зар је могуће нретпоставити да ови ђаци којн нису били у стању положити у своје време испит зрелости, могу га положити сад кад слушају и предавања у Великој Школи и спремају се за овај испит ? Правила о испиту зрелости добра су и треба да се врше , нити због неспособних ученика ваља мучити и проФесоре, који нису обвезни да жртвују своје време које им је за одмор дато Да се не би ишло дакле на руку опима који неће да уче, треба строго примењивати правила о испиту зрелости која мостоје, јер су права благодет за оне који неће збиљски да се епремају. Најпосле није законом дозвољено, да се за једну годину дана могу свршити тако рећп два разреда. После тога Савет одлучи с 8 противу 6 гласова, да се не може дозволити оно што траже извесни гимназијски ученици упоменутом акту г. миннстра просвете. III Потиредседник објавл^ује, да се прелави на дал>и претрес пПредлога закона о основним школама.« Св. Нико лајевиК узимајући реч да говори о свом предлогу, нзнесеном на прошлом састанку, изјављује да је одавно приметио једну оскудицу у уређењу основне школе, о којој се пе говори ни у министарском ни у одборском предлогу. То је : уређење ђачког живљења у школама. Њему је познато, да је то живљење ђачко јадно и несрећно, изузимајући само нека богатија села. Ђаци спавају махом у тескобним и пездравим просторијама. Храна им је врло оскуд 1а и врло се неуредно доноси, особито кад су куће по 2 — 3 сата удаљеле од школе. Неком се детету доноси храна недељно, другом кроз 4—5 дана. Неко једе само проје или проје и насуља, а друго добије по некад и меса. Неко не види нигчад кувана јела. Овакав начин живљења смета напретку школе. То су з .10 приметили многи и раније, само то нису били педагози ио струци, већ други изасланици министрови. Услед немарности родитеља, који по 1 3 дана не обиђу своје дете, многа се деца јако злопате. Учитељ је више пута принуђен да тога ради пусти дете кући а оно онда изостане тако дуго од школе. Било је случајева да су деца морала иросити парче хлеба од куће до куће. Услед таквог неуређеног стања произишле су многе зле страпе и по здравље и ио карактер ученички. Да би се томе злу крај учинио, треба завести интернатски начин живљења, који има својих добрих