Просветни гласник

814

ЗЛПИСНИК Г ДАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

и неостварљиво, јер ако дете не мора учити и последње две године, онда како ћете казнити мајстора му или стараоца за изостанке, као што се предлаже у чл. 43. предлога ? Разлоге Пецићеве у погледу немарности школских старалаца побија тиме, што се у предлогу узакоњавају и казне за ту немарпост, и то у чл. 22. предлога, те ће, вели, од сад боље ићи. Арх. Нестор изјављује, да досадашње школе од 3 и 4 разреда нису дале никаква резултата, за то треба усвојити шесторазредну основну школу. Особито кад смо гласали за 7 разреда у гимназији, речено је, да је нећемо проширивати за то, што ћемо радити на томе, да добијемо већу основну школу, из које ће деца спремнија долазити у гимназију. Хоће да се ивбаци трећа алинеја и само четири разреда да уче они који хоће у гимназију. Известилац др. БакиИ објашњава измене одборске. У првој алинеји додата је реч «редоено» за то што има деце слабе те морају да понављају разред и што има деце која не говоре правилно српски и та треба да уче дуже по неки разред. И у одбору је испрва било разног мњеља о подели основне школе на вишу и нижу, па се најпосле задржала стара редакција. Четврта алинеја 3. члана потребна је, да се не би од сад могло из III разреда прелазити у гимназију. Пета алинеја треба да остаие с изразом „по могуКно сти«, јер у имућпијим крајевима, н. пр. у смедеревском округу, могу се по 2—3 општине сложити и заједнички издржавати једну вишу основну школу. Између варошких и сеоских школа не треба правити никакве начелне разлике, а што се ту може учинити, то се може постићи наставним планом, у коме може доћи, да се по селима учи више пољска привреда, а по варошима више технологија. По закључевој дебати, Савет одлучи да се о 3. члану гласа тачка по тачка. Редакција прве алинеје министровог предлога не усвоји се, а одборска прими се. Ј. ПециА одваја мњење и гласа за иет разреда основне школе. За другу алинеју Савет са 9 противу 8 гласова одлучи да отпадне. Да та тачка остане, гласали су: Ј. Пецић, арх. Дучић, арх. Нестор, Ј Туроман, Св. Пиколајевић, др. Л. Докић, др. Л. Лазаревић и Ђ. Тешић. За трећу алинеју одлучи Савет по одборском предлогу да отпадне. За четврту алинеју Савет одлучи с 13 иротиву 4 гласа да има гласити : »У средње школе ирелази се ио свршеном четвртом разреду«. Код пете алинеје Св. Николајевић предлаже ово: »Основне школе отворају се иретиисом министра

иросвете и црквених иослова. Прва четири разреда отвораће се чим се где иотребни за њих услови исиуне а V и VI отвориће се бар на једном месту у сваком срезу, где Ие ит срез издржавати и у свакој вароши где Ке их општина чздржавати. Пети и шести разред у срезовима удесиКе се ио начину »поиштежитијап» а трошку среза * Савет одлучи са 12 противу 5 гласова да пета алинеја гласи овако: пОсновне школе отворају се иретиисом министра иросвете, чим се где аотребни за њих услови исиуне.« За предлог Св. Николајевића Саиет одлучи да се узме у претрес на састанку који иде.

С А С Т А И А I? ИХХ1Х 25. Новембра. 1881 год. у Београду Бпли су: потпредоедник Ј. Оецић ; Редовни чланови П. Срећковвћ, арх. Дучић арх. Кестор, др. Л. Докић. др. Ј. Валента и др. В. Бакић. Ванредни чланови : Ј. Туроман, Св. Ни колајевић, Св. Вуловић, Љ. Ковачовић, Бор. Тодоровић, А. 11иколић др. Л. Л 1заревић и Ђ. Тешнћ Привремеии деловођа Ст. Д. Поповнћ. 3 шенвк помоћнпка : Андра Николпћ. I Министар просвете и црквених послова, п;омом својим од 24. Повембра о. г. ПБр. 8457., позива Савет да му да своје мњење : има ли Франц Јанечек потребне спреме за предавача гимнастике, или да ли би му се полагање исиита из те вештине дозволити могло. После кратког говора Савет одлучи, да г. Ф. Јанечек поднесе доказа о ономе што је учио и о свом владању, па онда пред стручиом комисијом да полажс испит из гимнастике. П. Срећковић, одваја мњење и изјављује да је за то, да се г. Јанечек никако не прима у службу наставничку. II Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 24. Новембра 1881 г. ПБр. 8267., позива Савет, да му да своје мњење: може ли се осморици ученика VII гимназијског разреда, шји су пали на испиту зрелости, дозволити да иолажу испит зрелости по други пут сад у Јануару 1882. године. Иоводом овога поведе се дужи разговор. Једни су били за то, да треба учинити овим ученицима по молби, јер они не траже, да се ослободе испита, него да га полажу, па ако буду спремни н издрже испит, да пређу у Велику Школу. Сва је ствар у томе, да се онај рок који је прописан у правилима скрати од 12 на 6 месеци. Поред тога важан је разлог који они наводе у својој молбеници, да се ове