Просветни гласник

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ИрОСВЕТНОГ САВБТА 8 1 3

А. Николић вели, да свуда морају бити више основпе школе, а ие само у срезу. И тако где год буде постојала основна пншла, имаће шест разреда, а у гимназије ће се прелазити онако како је умесно приметио Ст. Д. Поповић, т ј. по свршепој нижој основној школи. Кад је дакле закон јасан. да основне школечиорајугпостојати најмање са 6 разреда, ондаће се оне отварати као и до сада свуда где год се може. Др. Ј. ДокиК усваја допуну Николајевићеву, с тога, што мисли да ће бити довољно ђака. Држи да не мора свака школа имати 6 разреда, а да је тако, види се и из самога предлога. Арх. Дучић одговара А. Николићу, да основне школе, по министарском предлогу, могу постојати и с 4 разреда, дакле не морају баш свуда имати 6 разреда. П. С-рећковић се слаже с др Валентом и вели, да све оно што је п требно сеоској деци, није по требно и варошкој, и обратно. Истина је, да је 6 разреда тешко остварити у свима крајевима наше отаџбине, јер је по негде данас и четири много ; али тамо нека се помажу, као у Шведској, путничким учитељима. Предлаже да се каже : »сеоске и варошке школе; ирве имају 6, а друге 4 годинеи. Др. А. Лазаревић враћајући се на мисао др. Ва ланте вели да је изврсна, но да јој овде није места. Што се тиче Срећковићевог предлога, примећује, да нико ваљда неће учити 6 година, па ићи у гимназију, већ ће учити ! разреда, а, ако неће у веће шко ле, већ на занат, мораће учити пуних шест година. Није добар ни предлог Николајевићев, јер бисмо онда себи везали законом руке, нити је н. пр. у ужичком округу могуће свуда основати основне школе са 6 разреда. Вл. Карић мисли да шестогодишње школовање ваља да је обавезно за сву децу, јер ако се усвоји да једна деца могу ићи у школу само 4 а друга 6 година, онда ће се неједнако давати деци и сам тај минимум обпазовања, а то бар овде треба избегавати. Тешкоће у похађању школе у врлетним крајевима ваља предвидети и помагати се путем који помену Н. • Срећковић, а на име учителЈИма-путницпма, као у Шведској, но и тамо без 6 година да не буду. Ст. Д. Поиовић слаже се с др. Л. Лазаревићем, да није овде места правити разлику између сеоских и варошких школа. Ако је ко за то, треба да изнесе код чл. 5., кад дођу на претрес наставни предмети који ће се учити у основној школи. Даље ће то бити посао наставног плана. По далеко се у томе не може ићи, јер основна школа, по својој задаћи, даје опште, а не стручно образоваае, и по томе не спрема ни земљоделце ни занатлије.

Св. НиколајевиК предлаже да се говори о иојединим тачкама овога члана, како би се лакше дошло до споразума. А. Николић изјављује, да му се јако допало, што је у закону стављено да основна школа има 6 разреда. Закон вели даље, да где год не може бити виша основна школа, ту има бити продужна. И то је добро; но свакако основна школа траје 6 година и тако треба да буде Статистика доказује, да велика гомила ђака остаје нешколована, а врло мален део прелази у гимназије. Што Николајевић предлаже, ту би се могло овако помоћи : почем има сиромашних округа у нашој земљи и почем је народно образовање ствар целога народа, то се у овом питању мора извршити све општом снагом, па и Финансијском, онако исто као што су у своје време набављене пушке за народно наоружање о општем и заједничком трошку. Ј. ПециИ изјављује, да је мњења, да основна школа буде од п.ет а не од шест разреда, и то из ових разлога: 1. Што се и за пет година може постнћи оно што желимо, јер године не дају знања, већ добар учитељ, добра воља и с једне и с друге стране, и добра свеколика спрема за учење. 2. Што немамо онолико учитеља, колико ће нам требати за остварење овог закона, а поглавито немамо их ваљаних и добро спремљених. 3. Нисмо у стању плаћати толики број учитеља према садањим нашим економним прнликама. 4. Нема довољно потребних зграда школских, нити школског намештаја, а школске општиие нису кадре, бар у колико су сад показале, да саграде боље зграде за своје школе, и да их снабдевају са свема школским потребама као што ваља. 5. И у погледу поступности, прелазећи из садањег стања у ново, практичније би било, него скакати на један пут од 3 на 6 година. Ко се иоле бавио школским пословима, тај[ће знати, како се мучно врше прелазна наређења. П. СрећкоеиГг изјављује, да је и он за 6 година, али ће на свом месту предложити да од Ђурђева до Митровадне нема школе , јер опда по селима управ и нема ђака у школи него су па својим сеоским пословима. И тако ће они учити преко године само по пола године. Кад сврше три разреда, нека иде ко хоће у гимназију, као и до сада, а не из четвртог, као што предлог хоће. Последња алинеја овог члана треба да остане. Исто тако треба да се утврдп разлика између варошких и сеоскпх школа, јер кад се узме с прр.ктичне страпе, та разлика постоји у ствари. Вл. Карић не пристаје никако, да једна деца. уче 4 а друга Т> годипа у основној школи. То је управо