Просветни гласник

АИИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНС" САВЕТА

Ј. ПециИ је за редакцију министровог предлога. Објашњава речи «ш ири ио народу « и вели, да се то има разумети да ће се постићи наставом преко основне школе а ие другим путовима. Тражи да се изоставе из одборског предлога речи : за грађански живот. јер све школе спремају за грађански живот, Др БакиК као известилац одбора, признаје да ни једна деФиниција није баш потпуна ; иначе бисмо морали употреби стране изразе : интелектуалпо, морално, естетичпо, практично и хигијенско васпитаље Пристао би да се основна школа одвоји од осталих завода, кад би се и друго шта друкчије уредило Олаже се с Ковачевићем, да се под наравсгвеношћу може разумети вера. Али одбор није хтео у томе мењати предлог, како би ту ствар и парод примио. Слаже се с Ковачевићем и у томе, да се место «основи знања« каже ч-основна анања « и да се изостдви додатак, којим се хоће да основна школа спрема за средње. Потаредседник ставља на гласање чл 1. министарског предлога. Оавет с 11 противу 6 гласова не усвоји тај члан. Отавља се на гласање чл 1. по одборском предлогу. 0 12 противу 4 гласа (1 није гласао) не усвоји се ни одборска редакција. Ставља се на гласање предлог Св Николајевића: »Основној школи главни је задатак да наставом и васиитањем шири ио народу основе знања, вере и наравствености и да сирема ученике за грађански живот и за учење у средњим школамал Савет с 11 противу 6 гласова усвоји члан 1. по предлогу Св. Николајевића. Прелази се на Члан .. Пошто се прочита тај члан по предлогу министарском и одборском, изјавише А, Николић, арх, ДучиИ, Св. Николајевић и арх. Нестор, да је умесније, што одбор предлаже, да овај члан дође доцније т. ј. као чл. 10. или и доцније нпр. на крају закона. Ј. ПециК налази, да је овај члан потребап и да му је баш овде место, лошто се у уводу закона стављају оинЈте одредбе. П СреКковиК предлаже, да се прво говори о чл. 5. који по одборском мњењу треба да дође на друго место, јер посде утврђеног задатка треба одредити шта ће се учити. Пошто се оба предлога, један за дјјугим, ставише на гласање, Савет одлучи с 12 протииу 4 паса, да 2. члан не дође на то место, а с 13 противу 4 гласа, да се усвоји одборска ред.цсција и да дође као 10 члан. Прочита се Члан 3. но министарском и одборском иредлогу.

Се. Вуловић примећује, да овај 3. члан треба да дође као други, пошто је 2. члан премештен, и изјавл.ује, да у свему прима одборске измеие. А. Николић би желео да се тачна стилизацира остави по свршетку целог претреса. Тврди даље, да цела четврта алинеја овог члана долази у закон о гимназијама и да јој није моста у закону о основешм школама. Др. Валента полазећи с гледишта, да је правац у народном образовању двојак, тражи да се овде начелно постави разлика између варошких и сеоских школа. Одбор то нигде не примећује, нити вели, где ће постојати основне школе с 3, где с 4, а где са 6 разреда. Св. НиколајееиК слаже се у изостављању четврте алинеје с А. Николићем, но у петој алинеји тражи да се изоставе речи , ио могућности" , па да се узакони, да на сваких 10 нижих, или бар у сваки срез, дође по једна виша основна школа. Ст. Д. Поиовић примећује, да је потребна четврта алинеја, јер ако се не каже из ког ће разреда ђаци основне ш.коле моћи прелазити у гимназију, може се мислити, као да морају претходно свршити свих 6 разреда. Што се тиче друге половине четврте алинеје, та може изостати, јер у закону о основним школама не мора стојати, да се приликом ступања у гимназију мора полагати претходно пријамни испит; то долази у закон о гимназијама. Исто тако није потребно, да се каже, да на сваких 10 основних школа, или на сваки срез, треба да дође по једна виша основна школа, јер где год има могућности, као у имућнијим крајевима, моћи ће се, може бити, у сваком селу отворити по једна вигиа основна школа. Љ. КовачевиК налази, да се предлог Св. Николајевића не може свуда извести. Тако н. пр. много је теже наредити, да у ужичком округу буде по једна виша основна школа на сваких 10 нижих основних школа или на сваки срез, а много је лакше то остварити н. пр. у Мачви или у крагујевачком округу, као: у Лапову и другим имућним селима. Због тога дакле што су прилике разне, не може се једно правило за све поставити. Др. Л. Лазаревић је за предлог Ст. Д. Поповића, а одговарајући др. Валенти вели, да није нотребна подела на варошке и сеоске школе, почем сви грађани ваља да имају једнако опште образовање. О узакоњавану извесног броја виших школа не може се сложити с Николајевићем, јер, чинећи поређење с отварањем болница по новом санитетском закону, вели, може се лако десити, да се отвори школа а ђака да нема, а мисли, да ће министар отворити без сумње свакад вишу основну школу, кад год се потреба укаже.