Просветни гласник

103

3АПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

шири ? То није казано; дакле само је Фраза. Вели се даље : »опште основе знања, вере и наравствености». Шта је то? Ко ће то деФинисатп ? То је врло тешко. Кад се погледа, како се почело учити код нас по школама, наћи ће се, да је у оно време, кад смо били под Турцима, учио школу само онај, који је хтео бити поп или калуђер, а кад смо се ослободили, онда смо се по школама спремали за оно што нам је онда требало. Исто тако треба сада да се спрема човек у школи за нешто, а то је : да боље и угодније живи. Нпр. треба дете научити да боље своју њиву оре. Како ће се оно вером за то спремити ? Зато ваља казати само то, да је основној школи задатак, да човека спреми за живот и ништа више. A. Николићу се допада одборска измена, само би желео да се стегне, т. ј. да се у другој алинеји изостави : » аоред тога. основна школа сирема учекике,к а остало да се дода првој алинеји. Арх. Дучић повлачећи разлику између министарског и одборског предлога налази, да је први боље и краће стилизован ; но и он би се могао скратити, тј. да се само каже, » основној школи је задатак да наставом и васиитањем шири ио народу оиште основе знања, вере и наравствености« а све друго да изостане. Но ако ое хоће, може остати и оно што даље иде. B. КариК предлаже, да се са свим изостави оно «да сирема ученике за учењеу средњим школама.», јер се боји да учитељи основних школа и од сада не обрате највећу пажњу на то, да ученике више механички спреме за гимназију, а главну задаћу основне школе да забаце. Средње школе нека се управљају према основним а не обратно. Св, НиколајевиИ напомиње, да је јасно да основна школа има две задаће : једна је за се, тј. да ради на свом правом задатку, а друга је, да поред тога спрема ученике за средње школе. Није друкчије, јер у осповној школи морају се деца припремити за учење у средњим школама. То дакле мора у редакцији остати. Исто тако треба да остане и оно што је одбор предложио, да се у основној школи деца спремају за грађански живот, јер је тиме њена задаћа одређенија Св. Вуловић не даје никакве вредности дефиницији која неће начинити школу бољом. ако остала наређења не буду добра. Доказујући нетачност обеју дефиниција задаће школине, каже да не разуме шта су то поашти основик и предлаже, да се преко овог члана, какав је такав је, пређе на други. Арх. Нестор примећује: да не може бити то што тражи г. Вуловић, јер ако се не би казало, које је задаћа основне школе, могао би сваки радити у њој што би хтео, т. ј. могла би се злоупотребл)авати права задаћа школина. Није доста ни то да се каже, да

811

основна школа спрема за живот, јер није јасно, за какав живот. Зато је боље да остане онако кг*о што одбор предлаже : «за грађански живот», јер онда се зна, који се живот мисли. Ст. Д. Поиовић признаје и сам тешкоћу деФинисања задаће школипе, а налази, да у закону могу стојати и најтачније и најузвишеније одредбе, па ипак да од тога нема никакве користи, почем све зависи од извршења и од оннх Фактора који ће примењивати овај закон Па поред свега тога, треба да се каже, шта је задаћа основне школе. Што се у предлогу вели, да основпа школа спрема децу за средње школе, то мора тако да буде, јер иначе се неће знати, одакле ће средње школе добијати своје ученике. У осталом тога наређења има и у законима других земаља. Бранећи одборско мњење, вели, да је оно прецизније у толико, што спомиње да ће основна школа спремати децу за грађаноки живот. т. ј. да могу временом постати врсни чланови друштва, образовани грађани у породици, општини и држави. Што се у предлогу вели «-оишти основи знањап итд., под тим ваља разумети елементе разних наука и др., т. ј. она знања која су потребна сваком иоле образованом члану друштва. П. СрећковиК противан је сваком говору о томе да основна школа сирема ученике за средње школе, јер се то потире 3. чланом, гле се вели, да основна школа траје шест година. Ко учи 6 година, тај неће ићи у гимназију, а ко хоће да се учи у гимназији, тај се спрема за господина и он нека полаже пријамни испит За то би била довољна овака дефиниција: «Орпска основн а школа сирема децу за живот дајуИи им основна, морална и ирактична знања». А. Ник°лић тврди, да основна школа ваља да спрема ученике за средње школе, јер без спреме у њој, не може нико ући у гимназију, но само хоће да место речи : «деци» дође «-својим ученицима». Арх. ДучиК предлаже кратку оваку деФиницију: «Основној школи је задатак, да наставом и васиитањем даје оиште основе знања, вере о наравствености и сирема ученике за учење у средњим школама.г, Св. Вуловић вели, да се основној школи не може наметати и тај специјалии задатак, да она спрема децу за средње школе, почем она има да их спреми и за све остале радове и занимања у друштву. Слаже се с Карићем и Срећковићем да се то изостави. Љ. Ковачевић иредлаже у интересу прецизкости и краткоће, да се каже овако: пОсновној школи задатак је да наставом и васиитањем шири основна (најиотребнија) знања и наравственост «. Реч «вера« може се изоставити, јер се зна, да се наравственост шири поглавито вером, нити наравственост искључује веру.