Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

825

Др. Панчић се боји, да »књижевност« не буде нешто што ће сувише претооарити основну школу, те да не изиђе на то да само у закону стоје бомбасте речи. Арх. Дучић налази, да је одборски додатак врло уместан, само нека се има на уму, да овај предмет треба да дође у више разреде основне школе. Андра Николић указује мимогред на једну неследственост, ио његовом мњењу : у заиону се вера зове на хјком, а наука о језику има скромно име Сраски језик. За књижевност држи да се може примити, а потребан и могућан размер одредиће се наставним планом. Већ код говора о писменима мора се поменути нешто о историји писмена, дакле се већ ту нзлази из оквира језика. — Што се тиче словенскога чптања, желео би више јасностп. Боји се да то читан.е не буде без икаква разумевања и једино ради читања апостола у цркви. У таком случају он му је противан н оставио би га само у вишим разредима и на драгу вољу ученицима, а да никако не буде обавезно. Св. НиколајевиИ противан је одборском додатку, јср палази, да се по себи разуме, како ће »књижевност» иматн доћи у читанке, а од програма и наставпог плана, који ће се у своје време прописати, зависиће, како ће се то доиста удесити као што вал>а. Што се тиче словенског читања, палази, да и то треба да изостане, јер се по себи разуме, да ће се напоредо са Српским језиком морати прелазити колико толико од словеиског читања. Арх. Нестор брани словенско читање у основној школи, и напомиње како се данас тежи словенској заједници, али п без тога налази, да нам је потребно очувати заједницу у цркви. Тога ради потребно је да деца науче читати словенски. Иначе држи, да је деци пријатно читати црквене песме, ако старијим, преживелим, пије. А на словенском језику има доста и књига, које се у народу читају и које су народу потребне. Затурање словенскога језика довело је дотле, да сад омладипа и не зна читати црквене књиге. Жели да у основној школи буде добро заступљено словенско читање бар у вишим разредима. А потребно је оно баш и за пјеније и апостоле. У црквеним песмама има дивне садржине и корисно је знати их. Ст. Д. ПоиовиК примећује, како је одавно опажено, да наша школска омладина не познаје свој народ, а то долази отуда, што се у школи не упознаје с људима, који су својим делима доприпели што књизи и науци. 0 тога је оправдано што се тражи, да поред Српског језика и Српска књижевносг добије места у осповној школи. О том се данас брину, и много више, и други народи. И он би хтео да књижевност у основној школи не буде представљена само неколиким био»

граФијама по прилици онога што и данас имамо у читанкама, него да се деца упознају са животом мпогих наших књижевника, па и са самим појединим делима њиховим. Што се словенског читања тиче, налази, да му мора бити места у основној школи, бар на основу тога што је и латиница унесена у неке школске књиге за средње школе. Слаже се с А. Николићем, да словенско читање дође у више разреде. И сам је у ранијпм приликама дејствовао и допринео, те се словенско читање померило из I разреда, где је тешко и претешко било за малену децу, а сад жели, да се помери из свих нижих разреда, како би се с више разумевања могло радитп; но то не долази овамо, него је посао наставнога плана. Арх. ДучиК брани словенско читање у основној школи из ових разлога: што је старословенски језик заједнички језик свију Словена, што су на том језику сви обреди наше цркве, и што се из старог словенског језика развио и наш српски језик. Изван свега овога, потребно је у основној гпколи изучити словенско читање и за то, што ће то ученицима бити од користи, кад после оду у гимназију. Јов■ Туроман противан је одборском додатку, да се ставља поред Српског језика и Књижевност, јер се то свуда разуме само пз себи. Тако нпр. кад се каже, да се у некој школи учи Латински језик, онда се зиа да се ту учи и литература. На што баш у основној школи то изреком напомињати? Ј. Пецић слаже се с редакцијом министарског предлога. Хоће да остане »Наука хришћанска« и то на првом месту, јер држи да се тиме не понижава Српски језик. Сам термин већ је изодавна уобичајен, па је бо.ве остати при старом називу, од кога нема штете. Прима да се дода и »Књижевност«, а како да се она нредаје, одредиће се наставним планом, а он жели да се изнесу монограФије појединих књижевника у читанкама. За Словенско читање жели да остане и сад као што је било и онда кад је он учио. Строго узев, оно не треба у основној школи, јер деца не разумеју добро оно што читају. Али тој се незгоди помаже с разних страна, Многу реч шта значи науче деца у родбини, у цркви и т. д. Словенско читање треба да остане и према оном што је Ст. Д. Поповић рекао о латиници. Осем тога има ово и своје практичне вредности, јер ће неки постати црквењаци, други ће отићи у Богословију итд. А и учитељ је дужан објашњавати значење онога што се чита, те : ће и отуда бити користи. Св. Николајевић признаје да су умесни разлози, који су се чули овде у корист Словенског читања, али баш за то што се по себи разуме Словенско читање у Српском читању, треба га овде изоставити. 104