Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

824

После подужег говора, како би добро било, да се ова прииоветка штампа са сликама, ако то не би било скупо, и како г. мшшстар може сам одредити у колико егземплара треба ово дело штампати, Савет одлучи, да се превод г. Јовичића » Узор девојн а« штампа о државном трошку и награди с четрдесет динара од штампана табака, рачуиајући у то и труд за коректуру. Књига да се сложи из крупнијих слова (цицера). За реФерате да се изда г. Андри Николићу двадесет а г. Свет. Николајевићу десет динара. VI Прелази се на даљи претрес« Предлог а закона о основним школамал Известилац др. Бакић изјављује, да нема ништа противу предлога г. Свет. Пиколајевића да се у наставне предмете уврсти .још к Познавање грађанских ирава и дужности ,« само се боји, да наставшЈци неће бити спремни за предавање тога предмета, по што је најновијим изменама у уређењу учитељске школе избачено «Познавање основних закона земаљских .« ГЈо положају можа тај предмет бити или самосталан или ићи уз историју сргтског народа. Исто тако нема ништа ни противу тога, да се деци говори што о занатима, ако се не мисли тиме нека стручна спрема, јер деца од 11 година нису физички у стању да се уче браварском, столарском, и другом каквом тешком занату. Практично спремање у занатима треба да иде обашка, а у школи може се предавати само приправа из технологије уз природне науке, с основама дијететике, полске привреде и технологије. Др. Ј. ПанчиК изјављује, да му је мило што у 5. члану види, да је остварено оно што је он сам желео. Радећи одавна у комисијама за уређење школа, дошао је до извесних погледа и на задатак основне школе, и о нарочитом питању какав ноложај треба да добије природна наука у основној школи изложио је своје мишљење у својој књижици пЈестаственица у основној школи ,« на коју овом приликом обраћа пажњу члановима Главног Просветног Савета Остајући при општој дебати, он налази да је неоправдано мишљење г. II. Срећковића да нема доста наставних предмета. Има их још и много; али се данас много и тражи. Не жели да се изоставља наука хришћанска, јер је нама још за много времена потребпо да се гпкола не раздваја од цркве. 0 самом реду предмета налази да није са свим логичап, али то оставља за специјалну дебату. Радује се што у реду наставних предмета впди п<\љску привреду, без које не би ни имало разлога подићи основну школу на 6 година, и мисли, да ће парод бити захвалан за оваку школу, јер ће од ње осетити праву корист. Учење пољске привреде мисли да треба ставити у пети и шести

разред, и онда неће бити никакве сметње оним учсницима који после четвртог разреда оду у гимназију. Место речи »красмопкс« жели да се стави иисање, а цртање које одбор додаје прмма, само хоће да се означп да је то цртање слободном руком. Гимнастика с војним вежбањем да дође у пети и шести разред. Најзад примећује да би другу алинеју, где се говори о наставном илану, требало преместити у шести члан и с њим је спојити.

Прелази се на специјалну дебату и то ирво на вНауву хришћанскЈ« П. СрећковиК предлаже да на прво место у реду наставних предмета дође Српски језик а не Наука хриш • ћанска, јер има доста деце која не говоре чисто срнски, па треба томе да се уче, а осим тога и сама Паука хришћанска учи се и мора се учити на српском а не на ком другом језику. Арх. Дучић напомиње, да је на Скупштини у Нишу чуо, кад је био на претресу пројект законски о уређењу војне академије, како су управ народни посланнци живо протествовали против стављања Науке хришћанске иза другога кога предмета. Тражи да Наука хришћанска остане на првом месту, као што је у предлогу. Свет. Николајевић налази, да ни по чем није потребно променити ред предмета и ставити Науку хришћанску после Српског језика н да о овој ствари не треба да буде дискусије, која би тек онда имала смисла, кад би ово био закон за основне школе у Босни. Љ. Ковачевић обраћа пажњу на неједнакост израза: у 1. члану стоји »вера,« а овде наука хришћанскаа и тражи да се то изједначи. П. Срећковић предлаже да се каже: »закон божији« место »Наука хришћанска.« Ј. Пецић примећује, да »закон божији није то исто што и »Наука хришћанска,« почем оно прво означава само десет заповеди, а ово друго много је ширег значаја. Председник ставља ствар на гласање и Савет одлучи, да на првом месту остане » II аука хришћ анска.« Прелази се на Српски језик (са словенским читањем), по министарском предлогу и по одборској измени. Известилац др. Бакић објашњава, да под књижевношћу не треба разумети, као да ће се гу учити само нека историја књижевности или нека историја прозе и поезије, него ће поједине одломке из онога што долази у књижевност прелазити учитељ с децом у чптанкама и ту им објашњавати што треба. Тако је свуда, тако нека буде и у нас.

Ј