Просветни гласник

832

записник главног

просветног савета

Прелази се на Члан 8. по минис-гарском предлогу и одборској измени Др. ПанчиА налази, да је ово што се у овом члану предлаже нешто ново, чему иије места овде. Кад му буде време, нека се предложи, па ће се узаконити. Св. НиколајевиК каже, да је садржину овог члана ваљало још раније примити и унети у Ј. члан , и то за V и VI разред основне школе. П. Сре&ковиД. није никако за то, да се овај члан изостави, јер пре се може десити, да ће људи тражити оне стручне течаје, но и саме више разреде основних школа, почем се овде могу научнти доиста чему корисном. Треба само изменити речи »виших или продужних", па казатн иосновних« школа. А. Николић мисли, да овоме члану иема места у закону о основним школаиа, почем се у њему говори о неким стручним течајима или школама. Арх. Дучић примећује, да је у ј. члану казато све и онде је примљено од наука све што је требало. Додавати још нешто што је одвише и шго није у ствари ништа ново, не иде; за то ваља да изостане. Св. НиколјевиК налазећи да је боље ишта по ништа, прима да се практички радови придаду осиовној ш :оли бар на овај начин кад нису узети као обавезни за све; само треба за те радове поставити стручне учитеље. П. С-рећковић напомиње, да се за ове течаје могу употребити као стручии наставници они који су свршили Земљоделско-шумарску Школу. Осим тих има још добрих учитеља који се за ове течаје могу одредити Особито зими згодно је, да се предаје сеоској младежи што о технологији и пољопривреди. Др. Л. Докић хоће да остане овај члап овако као што је, јер' су нам оваке школе потребне и сматрале би се као продужење осповних, у које није унето никакво стручно зиање. А. Николић примећује на оно што се вели, да је сигурније ако се запише у закону, да може бити оваких стручних течаја, да то не значи нншта, јер ако доиста буде таких учитеља који хоће то да предају, нико им то одбити неће. То је њихова драга воља, и нема ништа да томе смета и ако није записаио. Ст. Д. Поиовић признаје, кад се строго узме да ово не долази у закон о осповним школама ; али ако се ово не стави у за.чон, на ком би осмовј министар могао чинити потребне издатке, ако би се оваке школе затражиле ? За то треба дати мнпистру могућности да може отворати оваке стручне школе, где нађе да то може бити, а нема сумње, да ће се њима доста допринети рационалнијој земљорадњи и оснивању индустрије. У ове школе могли би се поставити они, који су изучили Земљоделско-шумарску Школу, а ђаци

би били они младићи, који сврше свих 6 разреда основне школе. Арх. ДчуиК мисли, да би се усвојењем овога члана учиннла збрка у извршеп.у самог закона, а успех се не би иостигао пи у практичким знањима нити бн основна школа постигла опет свој задатак. Као што би извршење иаилазило па песавладљиве тешкоће, тако би исто и надзор био номогућан. Арх. Нестор примећује, да је много било, кад смо подигли основну школу на 6 разреда и кад смо онолико предмета изређали, јер доиста морамо се озбиљно запитати ко ће то све да предајс ? Међу тим рекли смо : кроз 4 & година добићемо учитеља, и на томе је остало. Оад се тражи још нешто ново, а међу тим јасно је, да ове нове установе нити се могу оствариги, нити ћз бити од користи. Место овога нека се слично предлогу г. Николајевића заведу среске гаколе у које ће, по свршеној осиовној шкОли, долазити они учепици, који би желили да се усаврше у земл;орадњи, сточарству и т. д. Ј. ПециК је противап овом члану, прво за то, што озе заиатске шкоде, каквс се овде замишљају, долазе по уређењу цснтралне државне управе под надзор и старање мипистра Финансије и шго основна школа служп у опште пародној просветп, а пије никако у служби стручних гакола, те по томе није места овим школама поред основпих школа; а друго што би ови стручни течаји пали на терет дапашњим учитељима, од којих се то захтевати никако не може, јер се не можо извршити. Кад је признато свуда начело поделе рада, онда пека је и у осповпој школи Кад дакле закон о централној управи забрањује, да се оваке школе огворају п од стр.ше минисгра просвете, онда нека се учини засебан предлог о овоме, да би се ствар својим путем упутила, као што је и ланс чињено о подизању заната, које је и данас још пред министром Финансије. Св. Вуловић био би за овај члан, кад би се могао извршити, али како нема никаквих услова за то, и по томе шго је овај члан чисто превептивне природе , који се не би извршио ни за неколико година, то га треба изоставити. Известилац др. БакиК схвата ове стручпе течаје као продужење основних школа и да буду покрај њих удешени. Да се може радити у овим школама, јасно је и по томе, што се у основним школама од 6 разреда а сједним учитељем, како он замигнља, неће радити после подне, те тлко по начину као што је у Шведској, могу деца после подне раднти занате. Пред скупштином се налази предлог, да се заведу ратарске гаколе, а по варошима занатске. У осталом баш то што напомену г. Пецић да се од стране министар-