Просветни гласник

3 АПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 8 33

ства Финансије није могло до сад ништа остварити за заиатске школе, треба овај члан у закону да остане. Што се тиче редакције, треба , према ранијем, место речи »виших или нродужпих« ставити само »основних« школа. После тога, Савет с 'Ј противу 5 гласова одлучи да се члан 8. предлога са свим изостави. П. -Срећковић тражи, да се у протоколу назначи, да је он гласао за овај члан. Прелази се на Члан 9. по министарском предлогу и одборској измени. Пзвестилац др. Бакић објашњава, да је одбор нзоставио, да у вишој основној школи мора бити у евз.ком разреду по један учитељ, јер како нема доста учитеља, мора се водити рачун и о томе, да један учитељ треба да ради у целој основпој школи. А. НиколиИ мисли, да се одборском изменом ни шта не добија. Важније би било, да се овде одреди колико сме да буде пајвећи број ђака, и од тога после да зависи, у колико ће разреда један учитељ учитн. Предлаже да се усвоји максимум од 60 ђака, с којима се може радити. Св. Николајеви% напомиње, да осповна школа има 6 разреда, а од 4 разреда не може бити мања Према томе треба поставити ово мерило : да основна школа од 4 разреда не сме бити без 4 учитеља. У исто време требало би још удесити да учитељи не деле резреде, већ предмете међу собом. Тако нпр. један који је свршио Богословију могао би предавати Пауку хришћанску, један пз Земљоделско-шумарске Школе Пољску привреду и друго, а онај из Учитељске Школе Историју општу, Српски језпк и т. д. Како ће они то међу собом поделити, то нека је њихово. На овај начин могли би се постављати за учитеље и људи из других завода и на овај начин требало би најмање учитеља. Ст. Д. Поиовић објагањава одборску измену и мисли, да она није само Формална. Пије могућно казати, на колико разреда треба да дође један учитељ, кад се пе зна, колико ће где ђака бнти, а од овога једино треба да зависи број учитеља. Јер кад се деси да негде у свих 6 разреда нема може бити више од 30 ђака, овда би био луксуз поставл.ати за сваки разред по једног учитеља. Не слаже се с г. Николајевићем, који хоће постављане учитеља по предметима, јер у основној школи треба целокупна настава да остане у руци једног наставника. То захтевју интереси васпитања и хармоније у настави Наводи прмере из Германије како тамо, у римокатоличким земљама, Науку хришћанску не предаје учитељ већ

свештеник, па се од тога велика незгода осећа н једнако се тражи да и та наука дође у руке учител.еве. Др. Валента напомиње, да се овим законом заводп обавезна пастава и место по 30 ђака у I разреду. биће их може бити по 150. Већ по томе не може радити један учитељ са свих 6 разреда. Зато већ н у I разреду има данас по 2 — 3 учитеља. Кад се узме на ум, каквих учитеља имамо, онда је јасно, да 1 учитељ не може предавати све прописпне предмете. Св. ВуловиК потпомаже Пиколајевића и вели да је боље да се дели мцнимум снага а не разреда, јер је неправичло дати једноме 6 разреда, ма и са 30 ђака, почем је то тежи посао, но радити у једном разреду ма и с 80 ученика. Арх. ДучиК скреће пажњу, како се већ при претресу овог члана сачо собом објашњава, да је тешко да један учитељ сва зпања деци предаје, међу тим неки хоће још веће тешкоће да створе, тражећи већп број учитеља, којег нома. Министар који је изнео овај предлог, знао јс, с колике спага располаже, па је зато ово и ставио. Зато треба усвојити његов нредлог, а пе тражити толики број учитеља, кога неће може бити пи за 12 — 15 год. Ј ПециК је за редакцију министарског предлога, а у крајњем случају за одборску. Не треба постављатн учитеље ио предметима, јер би се тада огрешпло о педагошко начело, што се зове концентрација паставе, а то се постизава кад је она у рукама једнога паставника, Осим тога деоба по предметима и неизвршљнва је, осем онде, где има внше учитеља, н.пр. у варошима. Тако исто незгодна је и позајмица радних снага изван основне школе н.пр. из гимназија и реалака, јер се тамо гледа више на стручну спрему, но иа општу, која се тражи за основну школу. На послетку долази још и та незгода, што ће се може битн општине ратарских и занатских школа друкчије групирати, но општине осповних школа, и опда ће позајмица паилазити и на тешкоће другог реда. Ст. Д. Поиовић доводи овај члан у свезу с 3. чланом предлога, где су се замиш.љале основне школе и с 3 разреда. Одбор је то изменио а предложио најмање 1 разреда. И једно и друго пало је и Савет је утврдио, да основне школе имају свуда бити са 6 разреда. И ако је то тако, одборска се измена може ирпмити, јер се у њој вели, да свакн разред може имати свог учитеља, а и да више разреда може бити с једним учитељем Не вели се да баш свуда мора један учитељ радити у свих 6 разреда, али може се десити, да због незнатног броја ђака не треба постављати 2— 3 учитеља у једној школи. То истпнг није лако, као што пије лако ни учитељпма у Немачкој, који на више места по селима раде и дан дањи сам и у 8 105