Просветни гласник

834

ИЗ ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКВ

одељења која су спојена у 4 разреда. У осталом таких прилика биће врло мало, јер и данас се , према броју ђака, пази да учитељи нису преоптерећани. Тако н.пр. у азањској сеоској школи већ имамо 3 учитеља. Како је до сад на то пажено, пазиће се и у напредак и према томе не треба се ничега плашити од одборске измене. П. С-рећковић помаже Пецића и Ст. Д. Поповића. Наводи пример из сопственог школовања, како се учитељ помаже у више-разредној школи, а на име посредном и непосредном или боље актпвном и пасивном наставом. Таким начином не само да учитељ себи олакшава посао, већ се и дете упућује на саморадњу. Ако би се учитељи постављали по предметима, па један да пусти дете а други одмах да га прихвати, онда би се и оно уморити морало и све би више механички учило. Зато баш и кад би се могло да се постави по један учитељ за сваки разред, не би требало то чинити, већ сваком учитељу дати више разреда. Зато је он за одборско мњење, но с тим, да у прва 4 разреда сме бити само по један учитељ. А. НиколиК примећује, да поред максимума, који је у нарочитом члану утврђен, треба одредити и мииимум ђака. Макар у школи било и само 30 ђака^ остају све тешкоће које су напомињате. За то би требало удеоити да V и VI разред буду о једним или с 2 учитеља, јер не лежи тешкоћа само у броју ђака већ и у множини предмета. Немачка која се наводи за пример, не вреди за нас , нити би српски учитељи могли то извршити. Св. Николајевић предлаже, да буду најмање 3 учитеља у основној школи, и то тога ради, што се у последња 2 разреда траже и иека практична знања, па за сваки разред да је нарочити учитељ, почем учитељи нижих разреда не могу стићи и за тај посао. Бранећи поделу предмета на учитеље, вели, да је на позајмицу учитељских снага мислио само за време, а

доцније ваљда ће бити и нарочитих стручних педагога довољно. Ј. ПециИ напомиње, да по садањем закону тражи се најмане 25 1)ака, па да се може школа отворити. Министар је то повисио на 30, а одбор на 40. Дакле, јасно је, да мање ие сме бити. Рачунајте сад: може ли 40 ђака обучавати један учитељ у свих 6 разреда. А шта да се ради, ако буде 60 ? Зато пе би с горег било одредити минимум ђака за 6 разреда па казати: да за 30 ђака у , или 4 разреда има доћи 1, а за 6 разреда 2 или 3 учитеља. Известилац др. БакиК мисли, да би најбоље било, кад би се могао ноставити нарочити учитељ за сваки разред, а то у нас , према приликама које ће још дуго трајати, није могуће извршити. Јер кад се узме, да у нас има најмање 200.000 деце, онда, кад би сва морала у школу, требало би нам 2000 учитеља, ако бисмо узели на сваку стотину по једног, а 4000 ако узмемо по једног учитеља на 50-ро деце. Тога у нас не може скоро бити. По томе, кад није друкчије, мисли , да би се могао усвојити министров предлог, по коме би свака основна школа морала имати најмање по 3 учитеља тако, да би на два виша разреда могла доћи по 2 учитеља. Што се тиче поделе предмета, вели, да би се она могла усвојити у виша 2 разреда, али у нижим то не може бити, јер школа ту има и родитељски и васпитачки задатак. После тога, Савет одлучи већином гласова, да се 9. члан по министарском предлогу не усвоји. Известилац изјављује, да пристаје да у изборску измену дође после тачке 6, као нова алинеја ово: Ђ У иетом и шестом разреду основне школе мора бити бар један учитељ». Савет, с 8 противу 5 гласова, усваја 7. члан одборских измена, заједно с додатком известиочевим.

ИЗ ИСТ0РИЈЕ МАТЕМАТИ КЕ

А^е^саидријс^и математичари 1 У старој историји човечанства има једно светло доба, које сврће на себе пажњу свију историка; које мора да задиви свакога, који би покушао да 1 За ову математичко-нсторијску скицу послужио сам се нарочито подацима математичара др. М. Нантора: ЕисПс! и вете ЈаНггеН, као и МаЉега. ВеПгаде г. Ки1|;иг1ећеп с!ег Уое1кег од истога писца. А сем тога и делом : ОгезсЈисћЕе с1 ег Ма1ћетаИк уоп А. С. К&з1пег.

истражује ирве почетке у развитку науке и умног напредовања човечанства ; и које се високо уздигло изнад доба и пре и после њега, те је евојом сјајношћузасењавало епохе све допоследњих дана; —то је доба александријске гаколе, то је александријски музеј. „Ни Грчка ни Рим нису никад, па ни у најсјајније дане своје, имали гата, гато би било равно александриском музеју. То је јединсгвени и