Просветни гласник

ИЗ ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ

835

илеменити споменик дипастије Птолемија, који су њиме задужнли сав чонечански род, и стекли право, да се уврсте ме1>у најславније владаоце. Музеј је заиста био покушај оргапизацијо човечангког зпања, и за развитак и за гаирење његово. . Све, гато бегае тог доба стечено на пољу умнога развитка , што је рађено у корист науке и човечанства, беше усредсређено у Александрији, творевини оног великог светског о<!вајача из четвртога века (пре Хр.). Филозофи , математичари, филолози , хемичари, асгрономи, поете и богослови, једном речи сви, што посветише свој живот науци и умноме развитку листом су се из свију крајева света стицали у Александрију, на ту пијацу обрановапости и науке, где се озбиљно учило, мислило, радило и испитивало. А краљеви, познати нод именом Птолемија, не само да су радо и сјајно дочекивали, па и сами позипали у своју средину ондашње чувене Филосо ®е светске, већ су их и богато награђивали, постицали на рад, стварали им сваковрсна средстпа и могућности за испитивање и проучавање у свима правцима 'наука. Огромне библиотеке у којима је било скупљених списа из свију крајева света; ботаничка башта за изучавање природе биљака; зоолошка менажерија за зоологе, анатомска гакола обилно снабдевена за дисекцију човечијег тела; аетрономске опсерваторије са потребним инструментима за нремеравање и посматрања; ... све то јасно казује, какве су грдне спреме биле у тој варогаи светској, која је могла аа створи толике великане, какве није дало човечанство ни до данас, за две тисуће година. Историк с дивљењем посматра њихове радове и њихов напредак, па нема довољно речи, с којима би могао да узнесе и њих, и људе што их створише, и доба у коме живеше!, . . Од свију наука, на којима се у то доба ра- I дило, математика нам даје најпространије поље дивљењу и чуђењу. Ту налазимо Јевклидп са његовим бесмртним делом, „коме је било суђено да изазове контрадикцију свега човечанства, и опет да добије титулу преставника апсолутне и не2 Вади Дреаера: Лсторија умног развитка Јевропе, прев. Митв Ракића, стр. 156. Још на неким местнма служно сам се наводима из Дрепера, а нарочито при карактеристици радова појединих математичара.

поречне истине," с „Елементима Геометријес којима се све до данас служило у школала! Ту налазимо Архимеда , онога највећег ђенија човечанства, коме историја не налази равна ни по величини радова, ни по енерђији и успеху, с којима је радио! Ту налазимо савременика Архимедова Ератостена, који је нрослављен и као филолог , и као геогра®, и као матемагичар ; онај Ератоетен, који је први покушавао да измери величину паше земље ! Ту најзад палазимо и Аиолонија , који је с онаквим успехом развло науку о конусним пресецима, елипси, хиперболи и параболи, и чија је пета књига о максимима и минимима једна од „највећих творевина грчке геометрије!" .. . Неиајући раније извсре, немајући довољно ®аката о раду на математици пре тога доба, ми се дивимо сјају и величини таквих умова, па бисмо се лако нреварили, да их сматрамо као ђеније, створене непоступним развитком, него на једаред, као појаве натприродне, као људе пре свог правог времена! Дарвин је имао своје иретходнико Ламарка и Окена, а пре много њих живео је опет Аристотело; Декарто и Љјбниц имали су пред собом Њутна и Паскала ; Њутн ГалилеЈа и Коперника, а Паскало Архимеда и Јевклида. Али ко беше претходник Архимедов и Је^клидов ? .. Природа не ствара изузетке. Она корача посгупно, под владом својих непроменитих и вечних закона. Па и човек, тај највиши природни створ, само је игра природних закона . . Свакојако, ни Јевклид, ни Архимед не праве изузетак као јединице природне. Пре је њих морао постојати рад и испитивање у истоме правцу. Они су га само проучили, схватили и продужили. А за то, што су нам врло мало познати радови пре њих, њихова нас величина засењује, њихова нам висина изгледа неприродна. Много пре Јевклида, на 500 год. пре Хр., живео је Питагора, коме „број беше суштина и прво начело свима стварима," који је радио и на геометрији , у којој је и данас познат његов врло важан закон о квадрату хипотенузе. Његовп су ученици на основу поетављеног начела продужили рад у истоме правцу, те с великом марљи-