Просветни гласник

8 36

ИЗ ИСТОРИЈЕ

МАТЕМАТИКЕ

вогаћу испитивали и проучавали «тајне геометријским Фигурача." После, Хиаократ из Хијоса, Леон, Теодосије из Магнезије и Хермотим из КолоФона, чија нам је имееа сачувао коментатор Јевклидових дела, жввели су около 450 г. пре Хр.Ј дакле за читав век и по пре Јевклида, и радили су много на геомегрији. Сем тога, историјска дела ТеоФраста из Лесбоса и Евдема из Родоса, најзнатнијих ученика Аристотелових , од којих су до нас допрли само поједипи одломци, казују нам о радовима Платона, Архитаса из Тареита, Јевдокса из Енида и Менехма , . . Али од свију ових математичких радова ире Јевклида не само да не знамо шта је све рађено већ и из оно мало одломака, што је о томе остало, не може се добити ни површан поглед тога рада, ни значај и величина љегова. Нити пак може аа се види из онога, гато нам сам Јевклид у својим Елементима ноказује, помињући на више меета изворе, из иојих је он иоједине ствари црнао. Дакл° ми немамо верну слику тога доба; она је застрта тамом заборава. ТЈо радовима александријских математичара може се само замшпљати приближна престава претходних радова. Но свакојако, Јевклид је био арви, који је ирикуаио у једно све, што је до њега било рађено на математици. Он је репрезентанат суме знања до његовога диба. Његови Елементи нису могли бити израђсни, док нре њега није било почетне ®азе развитка. А то, што је његово име и његово дело заостало једино од свију математичара пре њега, доказује његову велику научну моћ, којом је умео да обради прикупљену граћу, и релативну вештину, којом је придобио славу код својих савременика. А никако не смемо престављати Јевклида као негато неприродно, као Беиз ех Масћша, као некога, који је целу научну зграду математичну створио из ничега! Ва свакога ко се бави науком, од велике је важности да позна њен почетак и развитак, да позна узроке, који еу потпомагали или сметали том развитку, да позна мене, које су претходиле, док је наука догала до данагањег ступња развитка. Још је од веће важности за математичара, да сазна историју. матаматикр, тим пре, гато је та

историја са свим различна од иеторлје других наука, јер је била у велико развијена јога онда, кад су друге науке биле тек у повоју, или кад никако јога нису ни постојале; гато је она евојим развитком помогла, да се и друге пауке развијају и усавргае; гато су њеном помоћи извршена толика открића и изумења, која су нам могла створити истинеки појам о животу и покрету у васелени, о њеном вечитом и непроменљивим законима; — и најзад гато су нене истине тада пронађене — сталне и непоколебљиве, као у опгате и све истине математичне, те их не може оборити ни које време. 0 тога се латисмо, да изнесемо радове александријеких математичара у трећем веку пре 1Хр. и то: Јевклида, Архимеда, Ератостена и Анолонија. То је доба, у коме је математика посгигла највећи ступањ рпзвитка; а то су математичари, које треба сматрати као праве творце математике као науке Стараћомо се, да покажемо оно, што је најпужније и најкарактеристичније у ондагањем њеном развитку, а тако исто и личне радове ових великана.

I Први пиеац математике, бепте Грк Јевклид, У Алаксандрији , у тако-званом Жузеју, у оном здању, гато је личило на какву Јгрдну палату, која је од 320 г. пре Хр. била посвећена витој настави и иепитивању, у средини гомиле ФилосоФа и научењака , — тамо налазимо и Јевклида 308. године као првог математичара свога доба. 0 животу овога славног човека, није скоро нигата. познато. Не бисмо били ни с отаџбином његовом са свим сигурни, кад не бисмо поклонили несумњиву веру једном арапском. иисцу, Абул®арагију, који га је звао Тирцем. 1 Неки су мислили да је Јевклид рођен у Јегипту, а неки опет по све погрегано — да је то онај Јевклид из Мегаре, ученик Платонов, кеји је живео на сто годипа раније. Паи доба смрти његове са свам је не познато. 0 њему се налази само једна једина апе 1 Тир (Тугив), историјска варош на мору у Финикији.