Просветни гласник

844

умно васпитање

У М Н 0 В А о ^.ЕРБЕРТА (свр: Ирелазећи редовном изучавању предмета, што очевидно ништа друго није, већ природно иродужење ове првобитне културе спољних чустава, нужно је нриме тити, да се општепримљена система са свим разилази с природним методом, како се овај показује у детињству, у зрелости, и у ходу целокупне цивилизације. .Детету, вели г. Марсељ. треба иоказати, како су међ собом скопчани делови предмета, и т. д.*; међутиму многобројним упутствима за предавање разних предмета ви ћете наћи читаве снискове чиње ница, које, пошто су у свези с истим предметом, треба да се саоиште детету. А довољно је само погледати на обичан живот детета па да се увиди, да је све знање задобивено док још није могло да говори, задобивено самоучки ; својства тврдоће или тежиие, сједињена с извесним појавима, чудне Форме и боје, својствене извесним индивидуалностима, особени звуци, што их од себе издају неке животиње, — све те појаве оно примећава само. У доцнијим годинама, када већ више није под руком учитеља, посматрања и изводе, што је непрестано потребно ради руковођења, мора чинити без помоћи другог лица ; и успех у животу зависиће од тачности и потпуности тих посматрања. Када се процес, који се појављује у развитку целокупног човештва, понавља и у детету и у одраслом, да ли је онда вероватно да период, што лежи између детињства и зрелости, нотребује супротан процес, и још у тако простој ствари, као што је изучавање предметних особина ? Зар није напротив јасно, да је нужно непрестано следовати једном истом методу, од почетка па до краја ? И зар нам и сама природа не показује те методе, сад о кад би ми били толико нроницљиви да их видимо, и толико скромни да их усвојимо? Шта је очевидније од дечије духовне симпагије према разним снољним утисцима ? Иогледајте само како дечко, што вам седи на крилу, баца своју играчку взма у лице, само да би се и ви могли њоме да поиграте. Погледајте само, кад палцем вуче но столу и слуша шкрипу, како се окреће вама и ногледа у вас; он понавља то исто, и опет вас носматра, јасно говорећи : „Иослушај само, како сад шкрини." ПосматраЈте само дете, када оно трчи у собу вичући : „мајка, погледај само како ово чудно изгледа" — „мајка, види само ово" — „мајка и да видиш ово." Та се навика ни мало не би смањила, кад глупа мати не би хтела да говори, кад

С П И Т А Њ Е д ј^ПЕНСЕРА петак) I би ћутала. Погледајте само кад се деца играју с дадиљом, како свако од њих донесе по неки цветић или другу кдкву стварчзду, говорећи како је то лепо, и тражећи да и она — дадиља — рече то исто. Обратите само иажњу на ону живост, са којом свако дете онисује новост коју су му ноказали, само ако се нађе човек , који ће га слушати с интересом. Или ваљдл закључак из свега тога није јасан ? Зар није јасно, да наш курс треба да је сагласан са тим \мним инстинктима, да ми треба само да систематишемо природпп нроцес; да ми треба да слушамо пажљиво све оно, што дете има да нам каже о сваком иредмету ; да ми треба још да га изазивамо да оно искаже све, што му надне на иамет новодом ма каквог иредмета; да ми треба згодном приликом да обратимо његову пажњу на Факта, која оно још није ириметило, с тим, да би се оно на њима задржало и онда кад се понове, и да ми треба мало по мало његовој иажњи да подводимо нов^ ред иредмета, ради таквога пуног посматрања? Посматрајте само, каквим нутем паметна мати даје своје лекције, на основу тог метода. Корак за^кораком она свога сина упознаје с најнростијим особинама ствари: тврдоћом, тешкоћом, бојом, укусом, обимом; вршећи то, она види како је' он живо потпомаже, показујући како је ово овде тврдо, а оно тамо шарено, или леио — ноказујући све то у толико, у колико га је оиа упознала са називима свију тих особина. При ноказивању сваке нове особиве она со стара да њу нокаже са особинама, које већ зна; и тако, норед ириродне наклоности дечије да иодражава, оно се може нривићи да све те особине цобројава једну за другом. Ако он не сиомене једну или неколико њему нознатих особина, оида га она пита, да у том предмету нема још нечега, што би он могао да јој покаже. Свакојако он не разуме, шта баш она оће с тнм да каже. Помучив га мало она му каже у чему је ствар ; чак се мало и насмеје, рекав му : „их болан, зар се ниси могао то сам да сетиш !" Треба само неколико нута поновити тоисто, и он све то потнуно усваја. Ако иосле тога она опет каже који пут, да је нриметила на предмету нешто што он није споменуо, тада се одмах покреће Ннтова гордост; напрежући ум свој домишља се, шта ће то бити ; у памети својо.ј сећа се свега, што је кад год слушао, и ако задатак није тежак, он га у скоро решава. Он је срећан због свог успеха ; она му симпа-