Просветни гласник

у М н о в

аспитање

845

тише. Слично сваком детету, он се налази у неком узбуђеном стању, услед овог открића својих сида. Он од сада тежи да одржи још више -гаких нобеда, и тражи других ствари, о којима би могао што год да рече својој матери. У кодико се развијају његове способности, у толико она предази од једних особина другима: од тврдоће и мекости — рапавости и глаткости, од боје — светлости, од простих тела — сложенима. На тај начин, она умложава задатке у толико, у колико дечко постаје разуанији ; неирестано све више тражи од његове пажње и памћења, стално подржава интерес, износећи му такве нове упечатке, које његов ум може да усвоји , и непрестано храбри његово самопоуздање све новим и новим победама над тешкоћама, које је он кадар да савлада. 1'адећи гако, она очевидно корача. за онпм произвољним нродесом , који се јавља у ранијем периоду, т. ј. она потпомаже саморазвитак, и потпомаже га начином, за који дознаје инстинктивно, имајући непрестано носла, са својим дететом. Очевидно је и то , да се баш тим методом најбоље може да створи навика за пажљиво испитивање, а то и јесте сва цељ овихпрвих декција. Еазати или иоказати детету ма шта још не значи научити га како се иосматра, већ значи створити од њега нримаоца туђих посматрања: то више сдаби, но што снажи његову способност за самообразовање; то му одузима задовољство, које додази после успешног рада; то му најзанимљивија знања износи у облику формадне наставе, и на тај начин норађа ону равнодушност, па и одвратност, коју деца, неретко осећају нрема шкодским декцијама. С друге стране, држати се више споменутог метода значи просто приводити ум оној храни, која му сама по себи додази; значи сјединити с умним накдоностима нриродне њихове санутнике — — атоиг - ргорге и нотребу симпатије; значи створити, сједињењем свега тога, ону јаку пажњу, која осигурава живосно и потпуно нојимање, и привикнути ум од самог почетка, саморадњи, која ће му доцније бити неопходно иотребна. Предметне лекције требало би не само предавати са свим другим путем, већ и распространити на много већи број предмета и продужити више времена, но данас што је све то. Те лекције не треба ограничити само на оно што се надази у дому, већ их треба распрострети и на оно што је у пољу, шуми, на брегу, У приморју. Оне не треба да се нрекину у првом добу детињства, већ треба да се продЈже и у перијоди мдадићства тако, како ће неприметно прећи у испитивања природњака и у опште научара. И овде треба само сдедовати нрироди. Где се може наћи живља усхићеност, но што је усхићеност деце, када наиђу на цвет који до онда нису видела, или када виде какав нов инсекат? Ко не зна, до каквог ступња

могу бити раширена дечија истраживања о својствима и устројству нредмета, само ако иш се симпатише у том односу? Сваки ботаничар, који је с децом ишао но нољу и шуми, морао је приметити, с каквим су надметањем она примада учешће у његовим радовима, како су жудно тражида биљке за њега, како су скупљена око њега ишла, док је разматрао нађену биљку, и како су га по том сви сколетиди питлњима. Раздожни ученик Бакона „слуга и тумач природе" увидеће, да ми скромно морамо усвојити метод кудтуре, који се у свему томе огледа. Када се дете упозна с најпростијим особинама пеорганскнх предмета, онда га нстим процесом ваља привеста расматрању предМета. које он скупи у сво.јим шегњама, обраћајући с почетка пажњу на мање сдожена Факта : код биља на цвет, број и обдик цветнах дистића, наФормустабла и лишћа; код инсеката — на број крида, ногу и па боју. Када .је све то већ нотпуно усвојено, онда се може мало по мало прећи и на друга Факта: у првом сдучају — броју тучкова и прашника, Формама цветова са њиховим симетријама двостраним или звезданам, расподожају и карактеру ластова, наснрамних нли наизменичних, глатких ила вдаснатпх, зупчастих ила округдих; у другом случају — деловима тела, метаморфозама живота, броју ножних чланова и Форми других ситнијих органа. Ако се та система ироведе до краја, она ће довести до тога, да ће частољубље детета подстрекавати га на открића у сваком предмету, на који он наиђе, на откриће свега, што саставља оддична овојства неког нредмета. 11о том, када дете достигне известан узраст, ваља да дође још — као награда — поука о чувању биља ; које Је постадо тако интересно од времена, кад је се оно с њим упознадо. Даље, у знак још веће милости, могу му се дати средства за чување обичних лептирова, или буба разних, и ми — из сопственог искуства — можемо уверити читаоца, да то за много година доставља дечку право уживање и насладу. Усдед свега тога, недељне и празничне шетње добијају велики интерес и представљају одличан приступ изучавању Физиодођије. Ми се са свим надамо, да ће многи наћи да је све ово само губитак времена и енерђије , и да ће рећи, да је много боље занимати децу краснописом и изучавањем новчаних рачуна, те их тако спремати за практику живога. Нама је врло жао, што још владају тако јадна мишљења о васпитању и тако уски појмови о користи. Неговорећи ништа о неопходности системског култивисања примајућих способности и о значењу више споменутих мера у послу припремања за то кудтивисање — ми ћемо те мере штитити просто на основу задобијеног знања. Ако људи треба да буду само и једино радаици и занатдије, лишени