Просветни гласник

846

УМНО ВАСПНТАЊЕ

сваке мисли иза предела своје радионице; ако је то лепо бити лондонски беспосличар, чији се појмови о сеоским задовољствима састоје у томе, да се ту само седи у украшеној башти, палећи цигарете и испијајући чашу за чашом ; ако је депо бити какав шупљоглавац, који на шуме гледа само као на места за лов, на дивље биље као на ђубревиту траву, и који сво животињско царство дели на сгоку, дивљач и гадове, — онда зацело не би имало смисла учити се ма чему, и то не води непосредно пуном шлајпику. Али ако ми пред очима имамо узвишенију цељ, но што је прост, једино телеспи рад ; ако су нам ови околни нредмети од користи још на неки други начин, а не само као средства за добијање новаца; ако осим прождрљивости има и виших снособности, које треба да раде, да се упражњавају; ако вреди ма што год и оно уживање, што га достављају поезија, вештина, наука и ФилозоФија, — онда је нужно желети да се пооштри и ојача инстинктивна наклоност сваког детета нрема посматрању природиних лепота и према исгштивању њених појава. Али груби утилитаризам, који гони човека да се задовољи тиме, што се је појавио на свет изатим оставио га не сазнавши ништа о томе, какав је тај свет, и шта све у њему има, тај утилитаричам може бити поражен и на своме сопственом земљишту Бременом показаће се , да је знање закона живота важније од сваког другог знања да су закони живота основ не само сваког духовног и телесног процеса, већ и свију радња у дому и на улици, сваке трговине, свију политичких и моралних послова, и да по томе ни лично ни друштвено ностунање не може бити добро руковођено без разумевања тих закона. Исто тако ноказаће се и то, да су закони живота суштински једнаки у целокунном органском свету, и да њихови сложени појави не могу бити добро 3 'Појмљени, ако се предходно не изуче простији нојави. А кад се то буде разумело, појмиће се и то, да — помажући детету да позна спољни свет, који га тако јако интересује, и појачавајући то познавање у младости — ми га побуђујемо да прикупља сирови материјал за будућу организацију, т. ј. Факта, која ће га некада одвести оним крупним апстракцијама науке, којесу неопходне за целисходно руковођење свакидањег живота. Раширено признање цртања као елемента васпитањајесте један од многих знакова који казуЈу, да сада почиње да господари рацијоналнији ноглед надуховну културу. И ту се може приметити, да учитељи на послетку почињу да усвајају правац, на који их нрирода одавно упућује. Свима су познати произвољни покушаји дечији да цртају људе , куће, дрва и животиње, који она виде — угљеном на дувару, по песку, плајвазом на артији, или како се може. Једно

од виших задовољстава за децу састоји се у томе, да ма ко с њима заједно расматра књигу са сликама; а обична тежња подражавању изазива код њих покушаје, да и она нацртају те исте слике. Та тежња да се васпроизведу предмети што поражавају јесте једно од инстинктпвних упражњавања примајућих епособности, унражњавања, посреством којих деца се нривикавају на тачније посматрање. Жељом да нас заинтересују за своја открића спољних особина на предметима, а тежњом својом да све цртају — деца траже од нас баш ону врсту култивисања, у којој највећма оскудевају. Кад би се учитељи руководили ианоменама природе, не само ради тога, да од цртања створе део васпитања, већ и ради тога, да изберу начине којима ће другог учити цртању — опи би достиглн много већих успеха, но сада. Какве нредмете дете црта пре свега? Иредмете круиниЈе, нривлачнвје но боји, предмете, око којих се групишу најиријатније његове мисли, као на пример: људска створења, којима Је оп толико обавезан, мачке и пс.и који су интересни по многобројносгп с њиме сједињених нојава, домови, које дете ненрестано види и који га поражавају својом величином и контрастима иојединих делова. И који нарочито процес при васпроизвођењу доставља највише насладе? Бојадисање разним бојама. Артија и нлајваз добри су, кад се нема нншта боље; али кутија с боЈама и четкица — то је ирава срећа. Оцртавање контурних линија оставља се на страну. Ако се пак може да добије дозвола, да се обојадише књига с готовим сликама — какво уживање! Ма како да је незгодан наш положај према учитељима цртања, који бојење остављају на послетку, а почињу несносним цртањем ливија, ми инак мислимо, да је вишесноменути начин једино оспован. Господарство боје над обликом, које, као што смо већ сномињали, има психолошког основа, треба да буде признато у самом почетку; као предмети прецртавања треба да служе само реалне ствари. Силна љубав према бојама, која се примећава не само код деце, већ код многих људи, целог се живота иродужује, и треба постојано да се употребљује као природни стимул, како би се омилили и облици, сами но себи непривлачљиви; и задовољство усљед бојења вазда треба да буде награда за труд око цртања. Треба пооштравати и тежње васпроизвођењу особено интересних предмета; а пошто с напредујућим искуством и простије ствари постају интересне, то се може очекивати да ће деца доцније и њих цртати, и мало по мало доћи ће до тога, да њихова нодражавања имају неке сличности с реалним светом. Нетачност до крајности, која се — саобразно законима развића — огледа у тим првим покушајима, никако не води томе, да их са свим изоставити треба. Није