Просветни гласник

864

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПР> СВЕТНОГ САВЕТА

седник је одбору онај кога одборници између себе избору. Кмет мора извршити решење одборско. Кмет села у коме је школа, сазива збор села зарпд избора школског одбора. — Деловођа је одбора учитељ«. Ст. Д. ПоиовиК примећује само на предлог г. Љ. Ковачевића, да не треба усвојити, да само најстарији учитељи улазе у одбор, него, почем ће у већим местима бити више засебних школа, које ће имати своје старешине или упраиитеље , то треба ови сви да су чланови школског одбора. За неке мисли г. Срећковићевог предлога вели, да се налазе у доцнијим наређењима овог закона. А. НиколиК примећује г. Дучићу, да га није разумео, кад држи, као да је он говорио нешто недостојно о свештеницима. Нико не говори овде недостојно о њима, него је питање у овоме : хоће ли се, да је свештеник у одбору школском по сили закона, тако рећи по морању, или ће се, да свештеници улазе у тај одбор по доброј вољи народној, имајући за се поверење самог народа Ко је за ово последње, тај ће то тражити да се овде стави. Што се тиче кмета и учитеља, они морају остати, јер први мора наплаћивати н. пр. новчане казне и др., а други треба да дође што је, осим Београда и других вароши, тешко претпоставити да ће сељаци бити од њега интелигентнији и за ову дужност способнији. Вл. Карић мисли, да се из говора г. А. Николића не може извести, што би ишло против попова, и по томе није било места онако патетичној одбрани њиховој од стране г. Дучића, јер није имала од чега да их брани. Свештеници немају никаква искључива права на патриотизам, из којих би им се могла извести нека права у обичном грађанском жчвоту. Они имају права као и сви остали грађани, и на та права није нападао ни један предговорник, већ су хтели, да их изједначе с осталима, ие дајући им да у одбор улазе што су попови , већ да буду бирани, ако заслужују. По томе је за предлог А. Николића. Др. Л. Лазаревић, полазећи с гледишта да се школски одбор има поглавито о школи старати, налази да учитељ не треба да се бира, него да улази у одбор за то што се он скоро једини највише интересује зашколу. Кмет је исто тако потребан. Што се тиче свештеника, не треба потхрањивати размирице између њих и учитеља, а да има ужасних тих размирица претпоставља као познато. Трвење у одбору између свештеника и учитеља било би од штете школи, а још више цркви. За то нека о томе нема никаква спора, него нека свештеник долази по положају у одбор школски. П. СреАковић неће да кмет улази у одбор друкчије но по избору, јер оп има и других администра-

тивних послова, а после тога неће ни од њих сваки бити заузет од свег срца за школу. Свештеник, ако буде као такав свакад члан одбора, неће моћи свагда долазити на посао, јер често седи далеко од школе, па неће моћи стићи на време и кад затреба. Љ. Ковачевић примећује и од своје стране, да нико не мисли да вређа свештенички сталеж. Сва је ствар у томе : што хоћемо да у школски одбор долазе одлични свештеници који заслужују народно поверен.е. Г. Дучић није живео по селима и не познаје добро сеоске свештенике, а колико он познаје учитеља и свештеника сеоских, ако се изузму они који су род, нема више од 3 — 4 који се слажу. Нарочито на интелигентније учитеље мрзе свештеници , а с необразованијим слажу се боље. Учитељ је више пута играчка у рукама попова ; за то без избора не треба ни како да улазе у одбор школски. Ј. Пецић види нз разговора два главна правца: један хоће да свештеници долазе избором, а други по праву положаја , као што долази кмет и учитељ. Што се тиче кметн, он треба да је у одбору , јер је оп извршилац одборских наредаба и он је управо главни старатељ школе. На њ пада одговорност за неуредности у школи у погледу економном. И учитељ треба у одбор да дође, јер он је радник у школи и њен напредак њега се највнше тиче. Он је уједно и известилац за све што одбор треба за школу да ради. Што се тиче свештеника, мисли, да се они не би ни у колико обезуважили , ако би долазили у одбор по избору. Бираће се по способности и по заузимању за школу, и у томе би била гарантија за њих да ће свакад бити избранп. Што је у закону предвиђено, да они долазе по положају, то се правда тиме, што су црква и школа у тесној вези, што учител> и свештеник по својим дужностима имају додира и заједничка посла, и што свештеник треба у неколико да надзирава предавање науке хришћинске. С погледом на број одборника, боље је да их је мање, зарад бржег и лакшег отправљања посла. Одборници имају приватна посла, па ће се извлачити већ и с тога , шго ће морати долазити у неприлику и с учитељима и с родитељима. Известилац објашњава, да је одбор усвојио министарски нредлог поглавито за то што су школски одбори обично свуда овако уређени. Кмет је по најсигурнија личност за вршење одборских одлука. Школски управитељи потребни су да врше школску администрацију и да надзиравају школе у њиховом раду. Где нема школских управитеља, ту ће у одбор долазити месни учитељ или ће се бирати ако су двојица — тројица. Свештеника је одбор задржао, јер школа негује веру, као и за то, што је он на селу, поред